Afazija

Šta je afazija?

Afazija je poremećaj jezika koji nastaje zbog oštećenja moždanih područja odgovornih za proizvodnju ili razumevanje govora. Afazija utiče na sposobnost govora, čitanja, pisanja i razumevanja jezika. Obično se javlja nakon moždanog udara, traume glave, ili drugih oštećenja mozga.

Najčešći uzroci afazije uključuju:

• Moždani udar (najčešći uzrok).
• Traumatske povrede mozga.
• Tumori mozga.
• Neurodegenerativne bolesti (kao što je Alzheimerova bolest).
• Infeccije ili upale mozga (meningitis, encefalitis). 

Učestalost:

Afazija je relativno česta, sa procenama da je oko 1 na 250 ljudi pogođeno afazijom. Uglavnom pogađa odrasle osobe, najčešće starije od 60 godina, kao posledica moždanog udara.

Vrste afazije:

• Broca afazija (motorna afazija): Osoba ima teškoće u proizvodnji govora, ali razumije govor. Govor je spor, sa greškama u sintaksi.
• Wernicke afazija (senzorna afazija): Osoba ima teškoće u razumevanju govora i može proizvesti govorne fraze koje nemaju smisla.
• Globala afazija: Kombinacija motornih i senzorskih teškoća, gde osoba ne može ni govoriti ni razumeti jezik.
• Anomijska afazija: Osoba ima teškoće u pronalaženju pravih reči, ali je govor razumljiv i tečan.
• Konduktivna afazija: Osoba ima poteškoće u ponovnom izgovaranju reči koje je čula.

Afazija se dijagnostikuje uz pomoć:

• Neurolog: Detaljan pregled i anamneza.
• Logopedski pregled: Procena govora, razumevanja, čitanja i pisanja.
• Neuroimaging (CT, MRI): Da bi se utvrdilo oštećenje u mozgu koje uzrokuje afaziju.
• Neuropsihološki testovi: Da bi se procenila kognitivna funkcija.

Tretman afazije uključuje:

• Logopedska terapija: Najvažniji tretman, koji uključuje vežbe za poboljšanje proizvodnje govora, razumevanja jezika, čitanja i pisanja. Vežbe za komunikaciju: Korišćenje vizuelnih pomagala, gestova i tehnologije kako bi se olakšala komunikacija.
• Kognitivna terapija: Terapija koja se fokusira na poboljšanje opštih kognitivnih sposobnosti, uključujući pažnju i pamćenje.
• Farmakološki tretman: U nekim slučajevima, lekovi se mogu koristiti za poboljšanje kognitivnih funkcija ili za smanjenje simptoma koji prate afaziju.

Važnost blagovremenog početka tretmana!

Blagovremeni početak tretmana je ključan za poboljšanje jezika i komunikacijskih sposobnosti. Rano lečenje može pomoći u vraćanju funkcionalnosti govora i smanjenju dugoročnih posledica afazije, što je od esencijalnog značaja za kvalitet života pacijenta.

Goodglass, H., & Kaplan, E. (1983). The Assessment of Aphasia and Related Disorders. Lea & Febiger.

Basso, A. (2003). Neurolinguistic Approaches to Aphasia. Springer.

Hickok, G., & Poeppel, D. (2007). The cortical organization of speech processing. Nature Reviews Neuroscience, 8(5), 393-402.

Kertesz, A. (2006). The Western Aphasia Battery-Revised. Pearson.

Sarno, M. T. (1998). Aphasia: A Clinical Perspective. Elsevier.