Raspoloženje roditelja - uticaj na dete

tuzno-deteRaspoloženje roditelja utiče na dete i roditelji trebaju biti svesni svog raspoloženja i kako njihovo emocionalno stanje utiče na dete. Može se reći da je raspoloženje roditelja glavni faktor koji određuje ne samo ponašanje deteta, već i reakciju roditelja na ponašanje deteta. Ponekad roditelji primećuju da drugačije reaguju na isto ponašanje deteta kada su umorni, pod sresom, ljuti ili zabrinuti zbog nečega.U tim situacijama je veća verovatnoća da će se naljutiti na dete. Neki roditelji primećuju da ponekad svoje frustracije " istresaju" na detetu.

Šta roditelji treba da znaju?

  • Kada je raspoloženje roditelja nepredvidivo, deca osećaju nesigurnost i teskobu.
  • Kada roditelji jednog dana ne obraćaju pažnju na ponašanje deteta, a sledećeg dana se naljute zbog istog ponašanja, dete se oseća zbunjeno.
  • Kada se roditelji naljute na dete, jer su zabrinuti zbog nečeg drugog, dete je ogorčeno, jer su roditelji prema njemu postupili nepravedno.
  • Kada su roditelji često ljuti ili loše raspoloženi, dete se oseća kao da mu nešto preti i boji se.
  • Kada vide neraspoloženje roditelja, deca to povezuju sa sobom i mogu imati osećanje krivice.

Važno za roditelje je da vode brigu o sebi i da svoje probleme rešavaju na konstruktivan način, koji neće povrediti njihovu decu.

Uticaj ljutnje i besa roditelja

Stres je normativni deo roditeljstva. Očekivano je da će se roditelji često osetiti frustriranim ili uplašenim odagajući dete, a nekada će ta osećanja izazvati ljutnju.

Šta  roditelji treba da znaju?

  • Roditelji se najčešće naljute kada misle da se dete namerno ponaša nevaljalo. Ako roditelji misle da dete može da kontroliše svoja osećanja i svoje ponašanje, ali to namerno ne čini, jer hoće da iznervira i naljuti roditelje, velika je verovatnoća da će takvo tumačenje ponašanja deteta izazvati ljutnju roditelja.
  • Dete plaši ljutnja roditelja, jer to nije reakcija koju očekuju.
  • Roditelji treba da znaju da mala deca drugačije misle i osećaju, da ne povezuju uzrok i posledicu na način na koji to čine odrasli , a da sve što se dešava oko njih povezuju sa sobom.
  • Mala deca nemaju empatiju, ne shvataju kako se roditelji osećaju. Oni ne znaju šta će roditelje naljutiti, ali pokušavaju to da shvate.
  • I odrastanje je stresno. Deca se svakodnevno susreću sa frusracijama, jer se stvari ne odvijaju onako kako oni žele i očekuju.
  • Deca od roditelja treba da nauče kako da se nose sa frustracijama, kako da se ponašaju kada su ljuti.
  • Deca uče postepeno.Treba im vremena da u potpunosti shvate ćemu ih roditelji nastoje naučiti. Ali, njihovo shvatanje je ključ za dostizanje dugoročnih ciljeva roditelja u vaspitanju.

Uticaj kritike i prigovaranja

  • Roditelji nekada žele da promene ponašanje deteta govoreći mu da je loše, nevaspitano, nespretno, nezrelo ili nesposobno.Kada dete čuje takve kritike oseća se odbačenim.
  • Ako dete sebe doživljava kao loše, verovatno će i raditi stvari koje roditelji smatraju lošim.
  • Ako dete sebe vidi kao nesposobno, mala je verovatnoća da će se truditi da nauči nove veštine
  • Deca uče. U sticanju znanja i veština uzdaju se u roditelje.Potreban im je podsticaj od roditelja i podrška.
  • Deca sa jakim samopoštovanjem su uspešnija , jer su motivisanija da pokušavaju i ne strepe od neuspeha. Sretnija su, jer se osečaju dobro zbog svoje sposobnosti da se nose sa neuspehom. Imaju bolji odnos sa svojim roditeljima , jer znaju da roditelji veruju u njih.
  • Roditelji grade samopoštovanje svoje dece tako što prepoznaju i uvažavaju trud svoje dece i kada nisu najuspešnija, vrednuju želju deteta da pomogne, pružaju im podršku i kada su neuspešni i hrabre ih da pokušaju ponovo, prepoznaju i ističu posebnosti.

Uticaj fizičkog kažnjavanja

Roditelji misle da že dete naučiti važnu lekciju da ne ponavlja nepoželjno ponašanje ako ga udare. Ono što deca nauče iz fizičkog kažnjavanja je:

  • Važne stvari saopštavamo kroz udaranje
  • Udaranje je prihvatljiva reakcija na ljutnju Ljudi kojima veruju i od kojih očekuju da ih zaštite će ih povrediti
  • Treba da se boje svojih roditelja umesto da im veruju i da očekuju da će im pomoći i naučiti ih važnim stvarima
  • Njihov dom je nesigurno mesto za učenje i za istraživanje

Roditelji treba da razmišljaju čemu u dugoročnom smislu žele naučiti svoje dete. Ako žele da ga nauče da budu nenasilno, moraju mu pokazati kako da bude takvo. Roditelji treba da razmisle kako je to kada vas udare kada ste odrasli. Kada nas udare osećamo se poniženo.Nismo motivisani da udovoljimo osobi koja nas je udarila, osećamo ogorčenost, strah, a ponekad se dešava i da želimo da se osvetimo.

Saveti za kontrolisanje ljutnje roditelja

  1. Izbrojite do 10 pre nego što bilo šta kažete ili uradite. Ako ste još uvek ljuti ,  udaljite se, izađite iz prostorije i dajte sebi vremena da se smirite.
  2. ljut
  3. Opustite ramena, duboko udahnite i ponavljajte sebi smirujuću rečenicu, kao na primer:" samo polako" ili sl.
  4. Stavite ruke iza leđa i recite sebi:" sačekaj". Ne govorite ništa dok se ne smirite.
  5. Napravite tajm - aut. Recite detetu i sebi da vas je njegovo ponašanje naljutilo i da o tome nećete da razgovarate dok se ne smirite.
  6. Razmislite o situaciji. Razmislite zbog čega se vaše dete moglo ponašati tako kako se ponašalo.Sagledajte situaciju iz njegove tačke gledišta.Osmislite reakciju koja će uvažavati situaciju gledano iz "cipela deteta" i u kojoj ćete detetu objasniti šta vas je naljutilo.
  7. Razgovarajte sa detetom o tome šta se desilo kada ste isplanirali rekaciju koja uključuje vaše dugoročne ciljeve, pokazuje detetu da ga volite,uzima u obzir to kako dete misli i oseća, ali mu daje jasan red i strukturu.
  8. Zapamtite da situacija predstavlja priliku da dete naučite kako se konflikt rešava komunikacijom i procesom rešavanja problema.
  9. Ljutnju razumite kao znak da vaše dete i vi međusobno ne razumete svoje tačke gledišta, što znači da morate ponovo uspostaviti komunikaciju na razumevanju.
  10. Ne dozvolite da vas ljutnja navede da kažete nešto zlonamerno, ružno, da kritikujete dete kako bi se osećalo glupo, da ga njega vičete ili ga udarite.Ne pokušavajte da se osvetite detetu zato što vas je njegovo ponašanje izritiralo.
  11. Upamtite da najvažnije stvari učimo u najtežim situacijama.Iskoristite svaku priliku da budete onakva osoba kakvom želite da postane vaše dete.
Prema Joan Durrant, „Pozitivna disciplina“

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.