Menu Close

Poremećaj pažnje sa ili bez hiperkinetizma

Attention defcit disorder – attention defiit hyperactivity disorder (ADD-ADHD) prema ICD -10 prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) je grupa poremećaja čije su osnovna obeležja:

  • deficit pažnje i hiperaktivnost
  • rani početak
  • prisustvo u svim situacijama i
  • perzistira kroz vreme 

Etiologia ADHD je multifaktorijalni poremećaj i genetski i biohemijski faktori imaju značajnu ulogu u etiologiji ADHD (Caylak, 2012).Smatra se da između 5-12 % dece u svetu ima ovaj poremećaj(G. Polanczyk, M. S. de Lima, B. L. Horta, J. Biederman, & L. A. Rohde, 2007). Poremećaj se javlja rano u detinjstvu, traje dugo,uz varijacije u stepenu i izraženosti pojedinih simptoma, i o njemu se govori kao o hroničnom poremećaju. Upravo raširenost pojave, hronični tok i uticaj na kvalitet života  ukazuju na značaj problema  ali i značaj blagovremenog započinjanja terapijskog postupka. 

Evo šta je potrebno, (osim drugih anamnestičkih podataka,  testova za procenu, kroz timski rad da bismo prepoznali ADHD dete :

Simptomi kao kriterijumi za ADD/ADHD prema DSM-5 medicinske klasifikacije sistema ADD/ADHD

 Perzistentni obrazac nepaznje i/ili hiperaktivnosti-impulsivnosti koji se mesa sa razvojnim funkcijama, karakterisan pod (1) i/ili (2)

  1. Nepažnja:  šest (ili vise) od sledecih simptoma postoje najmanje 6 meseci  do nivoa da je nestalan na razvojnom nivou I da to direktno negativno utice na socijalne I akademske/ okupatorske radnje:
    1. Česta nemogucnost poklanjanja paznje detaljima ili pravljenje nemarnih gresaka u skolskom radu, na poslu, ili tokom drugih aktivnosti (npr. Predvidi ili preskoci detalje, rad je netacan)
    2. Česte poteskoce u odrzanju paznje prilikom zadatka ili igre (npr ima poteskoca ostati fokusiran tokom predavanja, razgovora, ili duzeg citanja)
    3. Često deluje kao da ne slusa kada mu se direktno govori ( npr. Kao da je u mislima negde drugde, iako ne postoji nikakva ocigledna distrakcija)
    4. Često ne isprati instrukcije i ne uspeva da zavrsi skolski rad, kucne poslove, ili obaveze na radnom mestu (npr. Zapocne zadatak, ali ubrzo izgubi fokus i lako je ometen)
    5. Često ima poteskoca u organizovanju zadataka i aktivnosti (npr. Poteskoce u sekvencionim zadacima; teskoce u cuvanju materijala i stvari u redu; neuredan i neorganizovan posao; slaba vremenska organizacija; ne uspeva da ispostuje rokove)
    6. Često izbegava, ne voli ili je protiv njegove volje da se angazuje u zadacima koji zahtevaju neprekidan mentalni napor (npr. Skolski rad ili domaci; za starije adolescente ili odrasle, moze da ukljucuje i nepovezane misli)
    7. Često gubi stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti (npr. školski materijal, olovke, knjige, alate, novčanike, kljuceve, papire, naočare, telefone)
    8. Često je ometen nekim spoljnim stimulusima (za starije adolescente i odrasle, može da uključuje nepovezane misli)
    9. Često je zaboravan u dnevnim aktivnostima (npr. rad kućnih poslova, izvršavanje zadataka; za starije adolescente i odrasle, odgovaranje na pozive, plaćanje računa, držanje dogovora)
  2. Hiperaktivnost i impulsivnost: šest ( ili više) od sledećih simptoma mora da bude prisutno najmanje 6 meseci
    1. Često prisutan nemir prstiju, lupkanje rukama ili stopalima, vrpoljenje, nemogućnost mirnog sedenja na stolici
    2. Često napušta mesto u situacijama kada je sedenje i ostajanje na mestu očekivano (npr. Napušta njegovo ili njeno mestu u učionici, kancelariji ili drugom radnom mestu, ili u situacijama koje zahtevaju da se ostane na mestu)
    3. Često trči ili se penje u situacijama kada to nije pogodno ( kod adolescenata ili odraslih, ovo se moze podvesti pod osećaj nemira)
    4. Često nesposoban da se igra ili učestvuje u nekoj razonodi tiho
    5. Često je „u pokretu“, ponašajući se kao „da je uključen u struju“ (npr. nemogućnost ili nemir da se ostane smiren i miran neko produženo vreme, kao npr u restoranima, sastancima; drugi to mogu dozivljavati kao nemir ili poteškoću da se ide u korak sa takvom osobom)
    6. Često preterano priča
    7. Često odgovara pre nego sto je celo pitanje postavljeno (npr. završava tuđe rečenice; ne može da sačeka svoj red u razgovoru)
    8. Često ima poteskoca da saceka svoj red ( npr. čekanje u redu)
    9. Često prekida ili upada (npr. upada u razgovore, igre ili aktivnosti; koristi tuđe stvari bez pitanja ili dozvole; za adolescente i odrasle, moze da upadne ili preuzme to sto oni vec rade)

B  Nekoliko simptoma poremećaja pažnje ili hiperaktivnosti/ impulsivnosti bilo je prisutno do uzrasta od 12 godina

C. Simptomi su se pojavili u dva ili vise okruženja (npr. kuća, škola, posao, sa prijateljima ili rođacima, u drugim aktivnostima)

 

D. Postoje jasne naznake da su simptomi povezani ili smanjuju kvalitet socijalnih, akademskih ili okupacionih funkcionisanja.

U Higia Logos logopedskom centru zahvaljujući neurofeedback-u, analizira se aktivnost moždanih talasa, što nam daje korisne informacije o tome kako mozak funkcioniše. Važno je što je ovim tretmanima moguće trajno promeniti „loše“ obrasce ponašanja i jednostavno naučiti mozak da funkcioniše bolje, a samim tim smanjiti ili potpuno ukloniti simptome određenih poremećaja.

http://www.logoped.org.rs/o-nama/aktuelno/77-neurofeedback-tretmani 

Autor, Tanja Lukovaqc