Senzorna integracija

Senzorna integracija (SI) je način na koji naš nervni sistem obrađuje (procesuira) informacije (čulne osete, nadražaje) pristigle u mozak iz spoljašnje sredine i iz samog tela, a u cilju njihovog smislenog korišćenja. Disfunkcija senzorne integracije se pojavljuje kada su mozak i nervni sistem u nemogućnosti da adekvatno integrišu čulne informacije (nadražaje). Kada se javi takvo stanje, te informacije se interpretiraju na pogrešan način što ima za posledicu smetnje u percepciji, ponašanju i učenju.

• Stimulacija govora u periodu ranog razvoja

  Pod ovim podrazumevamo stimulativni tretman do navršene tri godine. Razvoj se može pratiti kao fizički (telesni), psihički I kroz manifestacije u ponašanju, koje su ujedno i najupadljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Uredan razvoj i razvojne norme nam ukazuju da (ne sasvim potpuno kruto, jer ličnost u razvoju posmatramo celovito) znamo šta da očekujemo kod deteta u odnosu na uzrast. Ukoliko se u određenom procenjivanom interesnom polju, pojavi odstupanje veće od šest meseci, kažemo da se radi o razvojnom kašnjenju.

• Uopštena pravila obraćanja deci sa govorno-jezičkim smetnjama

  Pre svega, trebalo bi pomenuti uopštena pravila obraćanja deci sa jezičkim smetnjama. Kao što je već rečeno, ova deca slušaju, ali kao da nas ne čuju, pa se način obraćanja mora prilagoditi višestruko:

• Vežbe fine motorike šake i prstiju

  Pred vama je odlomak iz knjige “Progovorilica” Tanje Lukovac koji će vas upoznati sa vežbama za finu motoriku šake i prstiju. Ukoliko ste zainteresovani da saznate o knjizi, možete nas pozvati ili pročitati više ovde: Progovorilica.

• Vežbe za poremećaje čitanja i pisanja

  Kako roditelji mogu pomoći deci sa smetnjama u čitanju i pisanju?
  Dete sa disleksijom i disgrafijom treba da:

  • nauči da pravilno drži olovku i papir i pravilan položaj tela
  • koristi sveske sa linijama ili kvadratićima, po mogućstvu sa obeleženim marginama,
  • detetu omogućiti da se služi priborom za pisanje koji mu najviše odgovara, 
  • dozvoliti detetu da koristi pismo koje mu više odgovara (ćirilično ili latinično; štampana ili pisana slova),
  • često hvaliti i motivisati dete, kako bi se izbegla frustriranost i gubitak samopouzdanja.

• Značaj ucestalosti tretmana u terapiji dečije govorne apraksije

  Cilj: Ova studija istražuje značaj veće učestalosti tretmana u toku govorne terapije kako bi utvrdili  da li veća učestalost dovodi do povećanja učinka u tretmanu, kao I tretman motorike govora, u obliku generalizacije na neobučavane reči.