Tikovi su brzi, nevoljni, nekontrolisani pokreti ili zvukovi koji inače imaju oblik voljne automatske radnje ili simboličkog pokreta ( treptanje, namigivanje, smicanje ramena, nakašljavanje, istezanje vrata). Oni mogu imati simbolizaciju, ali mogu biti i neka vrsta motorne reakcije na ugroženost (pokreti koje je dete učinilo u trenutku nastupanja straha); mogu imati i kontrafobično značenje i mogu se približiti prisilnim radnjama ili biti elemenat imitacije. Javljaju se i kod odraslih, al su ipak češći kod dece.
Tikovi mogu biti jednostavni (kada obuhvataju nekoliko mišića ili zvukova) i složeni ili kompleksni (obuhvataju nekoliko grupa mišića ili cele reči i rečenice); motorni- mogu se javiti na bilo kom delu tela i biti kratki, naizgled beznačajni pokreti kao što su treptanje, trzanje glavom i ramenima ili složeniji, koji traju duže, sporiji su i smisleniji pokreti kao npr.udaranje, griženje, neki izrazi lica. Tikovi mogu biti i vokalni i kreću se od besmislenih zvukova ili glasova, preko slova, reči, fraza pa i do toga da detetov govor u potpunosti bude abnormalan, uz narušenu i suprasegmentnu strukturu govora. Zavisno do vremena koliko traju, tikovi mogu biti prolazni (javljaju se više puta na dan najmanje mesec dana ali ne i duže od godinu dana) i hronični koji traju traju duže od godinu dana i pod uslovom da postoji samo jedan- motorni ili vokalni tik.
Nastanak tikova se najčešće pripisuje razlićitim emocionalnim faktorima. Mogu se javiti u raznim stresnim situacijama po dete kao što su polazak u vrtić ili školu, rođenje drugog deteta u porodici, promene mesta stanovanja, odlazak na odmor, ali i svađe među roditeljima ili promena u porodici.Tikovi takođe imaju i organsko poreklo (kao posledica preležanog encefalitisa ili horee minor), a posotji i genetska osnova za njihovo javljanje.