UOPŠTENA PRAVILA OBRAĆANJA DECI SA GOVORNO-JEZIČKIM SMETNJAMA

Pre svega, trebalo bi pomenuti uopštena pravila obraćanja deci sa jezičkim smetnjama. Kao što je već rečeno, ova deca slušaju, ali kao da nas ne čuju, pa se način obraćanja mora prilagoditi višestruko:

• Značajno pojednostaviti način obraćanja detetu u vidu jednostavnih i jasnih naloga;
• Trebalo bi uspostaviti direktan kontakt očima sa detetom dok mu se obraćate;
• Dodatno skrenuti pažnju detetu uz pomoć usmerenog govora pri obraćanju (možete imati mikrofon (igračku), kako biste još više podstakli dete da se oglašava. Kada čuje svoj glas brže će steći tzv. slušnu povratnu spregu i doći će do bržeg dozrevanja govornih centara u moždanoj kori.
• Govoriti im veselim tonom, možete im i pevušiti; ostvariti emotivni odnos i ne zaboravite da je temelj svake dobre stimulacije dečija zainteresovanost.
• Pevati im poznate pesme, i posle izvesnog broja ponavljanja pesmice, na kraju preskočiti poslednju reč ili frazu i sačekati da li će dete predvideti kraj i izgovoriti traženu reč ili frazu. Na primer: kada igrate neku igru u kojoj koristite iste reči, naglašavajte poslednju reč, tako da dete zna da je ona važna, na primer: „eci peci pec”, ili “prirema, pozor, sad!” Ili “tri, četiri, sad!”. Posle nekog perioda, ponovite igru i onda izostavite poslednju reč, kako bi dete moglo da je dovrši izgovaranjem;
• Potrebno je da svaki nalog upućen detetu bude propraćen vizuelnom podrškom: pokretom, pokazivanjem slike/predmeta. U početku koristite pokret, gestove, da podržite to što govorite (pokažete rukom na određeni predmet koji imenujete u toku igre, odnosno sliku). Deci sa jezičkom nezrelošću, potreban je vizuelni uz verbalni podstrek; ova deca nemaju teškoće u čitanju jezika tela, izraza lica i kontakt pogledom im je razvijen, pa im je vrlo prirodno da koristimo znаkovе kako bismo podržali razvoj govora i komunikaciju. To obilato koristiti u smislu integracije vizuelnih, auditivnih i kinestetičkih stimulusa.
• Kada pokazujete neku od ponuđenih slika iz priručnika, ukoliko su u pitanju životinje, propratite načinom na koji se životinje oglašavaju: „mau!”, „av, av!”…, ili „brrrm, brrrm!” ukoliko pokazujete sliku automobila.
• Iste slike prezentujte više puta i to potkrepite istim načinom izgovaranja, kako bi se dete naviklo na ovu rutinu, a zatim izostavite reč i vidite da li će je dete ponoviti uz prezentovanje date slike;
• Kako bi se znanje prenelo i na ostale životne situacije (generalizovalo) iskoristite svaku priliku da imenujete stvari koje dete koristi, a ima veze sa prethodno prezentovanim slikama (imenica, glagola, prideva, predloga). Čestim ponavljanjem reči ili fraza „ugradićete” ih u dnevnu rutinu sve dok dete ne počne da shvata ono što ponavlja i tome dâ značenje;
• Ukoliko dete koristi više pojedinačnih reči, pokušajte da ih obogatite tako što ćete više koristiti prideve: „velika lopta”, „žuta kocka”, „prljave ruke”. Takođe, možete postavljanjem pitanja: „šta radi bata, seka?”. Dodati glagole. Na taj način nastaju prve prave rečenice: „pije mleko”, „jede keks”…;