STIMULACIJA GOVORA U PERIODU RANOG RAZVOJA

Pod ovim podrazumevamo stimulativni tretman do navršene tri godine. Razvoj se može pratiti kao fizički (telesni), psihički i kroz manifestacije u ponašanju, koje su ujedno i najupadljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Uredan razvoj i razvojne norme nam ukazuju da (ne sasvim potpuno kruto, jer ličnost u razvoju posmatramo celovito) znamo šta da očekujemo kod deteta u odnosu na uzrast. Ukoliko se u određenom procenjivanom interesnom polju, pojavi odstupanje veće od šest meseci, kažemo da se radi o razvojnom kašnjenju.

Ukoliko se radi o kašnjenju, zbog usporenog ili neujednačenog (disharmoničnog)    razvoja, stimulativni tretman će podstaći brži razvoj i dovešće do harmonizacije ličnosti u razvoju. Ukoliko se ne primeti ili se ne shvati na pravilan način razvojno kašnjenje, postoji mogućnost da se dalji razvoj remeti, produbljuje i ide u veću disharmonizaciju.

Značaj ranog tretmana

Razvoj deteta se odvija kroz interakciju bioloških činilaca i faktora sredine, dakle, nasleđe naspram uticaja sredine. Razvoj je unapred određen genetskim faktorima, pa često kažemo da je nasleđe nečija sudbina, a sam razvoj je proces sazrevanja. Međutim, sredinski činioci su presudni u određivanju toka i ishoda razvoja deteta. Odgovarajućim uticajima sredine moguće je oblikovati i odrediti ishod razvoja deteta. Uloga okruženja deteta je, bez sumnje, značajan faktor za razvoj maternjeg jezika, jer ubrzava detetovo učenje, a time i razvoj. Naravno, prevashodno je važan način kako će se stimulisati govor ove dece.
Najosetljiviji period razvoja govora traje od rođenja do treće godine života, jer je tada razvoj veoma intenzivan. To je period tzv. „ranog detinjstva” i možemo u tom smislu reći i „period tokom koga se formira temelj razvoja govora”. Rani uzrast (rano detinjstvo) je ključan za razvoj maternjeg jezika i ne treba čekati i propuštati dragoceni period za dečiji razvoj govora. Rana iskustva su presudna i od najvećeg uticaja na dalji tok razvoja. To su tzv. kritični periodi za razvoj nekih sposobnosti. Kritične periode možemo bolje shvatiti kao senzitivne (osetljive) periode kada je dete najspremnije za određenu vrstu podsticaja.
Ako se neki segmenti govorno – jezičkog razvoja ne pojave u određenom periodu, može, više ili manje, doći do disharmoničnog razvoja i dete počinje da pati. Dete ne ume da se pravilno i adekvatno izrazi, često je nezadovoljno i često postaje nezadovoljno, nekada i agresivno.
Od trenutka otkrivanja do uspostavljanja dijagnoze o razvojnom odstupanju, nekada protеknе prilično vremena. Potrebno je znati, ukoliko roditelji dobiju „savete“ da je dete malo, i da treba sačekati dok ono napuni određeni broj godina, da se tek onda jave logopedu, ne ide u korist detetu.