O jeziku

nemanjaČuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod - izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio. 

Reč Stefana Nemanje (oca Simeona) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava (iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića)

Pojam jezika

Jezik je oduvek bio jedan od najvećih fenomena čovekovog života. Čovek je kao društveno biće osećao potrebu da izrazi svoje misli, svoja osećanja i saznanja, da usmeno ili pismeno nešto saopšti, da primi određene poruke i da ih pošalje drugom. Jezik svakog naroda razvijao se kroz istoriju i u tom evolutivnom toku postajao je sve složeniji i bogatiji. Jezik svakog pojedinca u skladu s njegovim razvojem – intelektualnim, psihološkim i društvenim, postaje sve bogatiji i razuđeniji. „Jezik je sistem znakova koji čoveku omogućuje razvijen društveni i duševni život, i koji se ostvaruje u opštenju među ljudima” (Bugarski, 1995). 

govorsluhJezik je zajednička tekovina svih ljudi, ali svaka ljudska zajednica ima svoj jezik. Jezik je nastajao, razvijao se i stvarao kroz generacije jedne društvene zajednice i uvek je vremenom poprimao posebne karakteristike u skladu s njenim načinom života i shvatanjima. Tako su nastajali jezici raznih naroda i manjih zajednica ili su odumirali zajedno s tim zajednicama. Izumiranjem određenih zajednica izumire i njihov jezik. Jezik jednog naroda živi dotle dok živi njegov poslednji pripadnik, a koji govori tim jezikom. Poput živih bića, jezik se rađa, razvija, živi i nestaje. Jezikom se,  pored ostaloga, definiše, izražava i prenosi kultura. Jezik nam omogućava izražavanje emocija, želja, stanja, prenošenje stečenih iskustva i znanja, kulturne sadržaje i elemente (mitovi, legende, anegdote, molitve, norme, običaji, vrednosti). Jezik je, dakle, najsavršenije sredstvo sporazumevanja među ljudima. Opštenje ili sporazumevanje njegova je osnovna funkcija i od njene razvijenosti zavisi kvalitet življenja i postojanja.

Jezik i govor

Neophodno je razlikovati kategorije jezika i govora, mada ih neki poistovećuju. Dok je jezik sistem znakova kojima se ljudi sporazumevaju, govor je individualno korišćenje jezika – to je zvučna manifestacija jezika ili, to je zvučna realizacija jezika čoveka kao pojedinca. Govor je, dakle, glasovna komunikacija, izgovaranje reči i rečenica, to je jezik u praksi ili, kako kaže jedan lingvista, jezik u akciji. Znači, govor je verbalno korišćenje jezičkih znakova od strane pojedinca.


Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 40 74 512

011 29 70 891

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.