Način na koji govorimo određuje način na koji spoznajemo svet

Za pravilan razvoj govora moraju biti ispunjeni određeni anatomsko-fiziološki uslovi. Osnova za taj razvoj je zdrav nervni sistem sa intaktnim  i dozrelim govornim centrima i nervnim vezama između njih, čiji je zadatak nadzor,programiranje, usklađivanje i  delovanja govornog aparata.  Osim toga, moraju biti pravilno i dobro razvijene i psihičke funkcije kao što su: opažanje, pažnja, memorija (naročito slušna i vizuelna), mišljenje.

Čula-Receptorni sistem (odgovorna za prijem draži) i Senzorni sistem moraju biti očuvani a govorni aparat zdrav i da uredno obavlja svoju funkciju. Takođe mora biti očuvan  Transmitorni sistem (senzitivni-aferentni i motorni-eferentni putevi). I na kraju, vrlo je bitan  pravilan i uzoran govor dečje okoline.

Teorija generativnog pristupa jeziku, tvrdi da deca poseduju urođenu sposobnost za jezički razvoj, t.j. da je ljudski  mozak “spreman” za jezik, u tom smislu da kad se deca izlože uticaju jezika, automatski počinju da funkcionišu određeni opšti principi za otkrivanje i struktuiranje jezika. Ti principi čine dečiji “mehanizam za usvajanje jezika” (Kristal 1996).

 

krede

Usvajanje jezika zapravo počinje i pre nego što dete izgovori prvu reč. Usvajanje jezika počinje onda kada dete i majka počinju usvajati stabilan interakcijski okvir . Ako je u prvih 10 meseci dete nezainteresovano za zvuk i govor, izostaje imitiranje glasova oko sebe, gukanje, tepanje, može se posumnjati da dete ne čuje dobro ili da je autistično.

Obično devojčice progovore pre dečaka. Među decom su, naravno, i individualne razlike koje su uslovljene izrazitijom dispozicijom za komunikaciju, boljim uzorima za govor, jačim pobudama za govornu aktivnost i većom spremnošću za slušanje i imitiranje. 

Razvitak sposobnosti verbalne komunikacije sastoji se iz  5 etapa:

  1. Prejezičko izražavanje; 
  2. Fonološki razvoj; 
  3. Morfološki razvoj; 
  4. Sintaksni razvoj; 
  5. Semantički razvoj. 

Kroz komunikaciju sa okolinom dete usvaja jezik. Govor se razvija i usvaja kroz faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna faza uslovljava narednu. Neverbalni oblici komunikacije razvijeni u prvoj godini života - prelingvalna faza-traje od novorođenačkog krika pa do svesne upotrebe prve reči - u proseku od 10.do 12.meseca života . Dalje se usavršavaju u govornu verbalnu komunikaciju- lingvalna faza. Sa 9-12meseci dete već zna 3-5 reči, koje upotrebljava sa značenjem. Razume i odaziva se na svoje ime. Sa 12-18 meseci razume jednostavna pitanja. Na zahtev pokazuje svoj nos, oko, uvo. Ima aktivan rečnik od 5-6 reči. Upotrebljava frazu od dve reči. Sa 18-23 meseci zna da imenuje jedan ili više predmeta (stvarnih ili na slici). Izgovara  jednostavne fraze i rečenice. Zna da odgovara na jednostavna pitanja.  Na kraju druge godine dete u svom rečniku ima oko 300 reči. Posle druge godine života deteta, dalji tok razvoja će zavisiti od prirodnih sposobnosti deteta, ali i od uticaja sredine u kojoj živi. Od druge do četvrte dete ovladava tehnikom govora i svoju pažnju usmerava ana govorni sadržaj. Oko treće godine  upotrebljavaju  različite gramatičke oblike (imenice i uzvici do godinu ipo dana pridevi  i  prilozi  posle godinu ipo dana, glagoli i zamenice krajem druge godine,  veznici,  predlozi, brojevi u trećoj godini. Sve osnovne rečenične strukture, dete normalnog razvoja usvoji između druge i četvrte godine. Gramatički razvoj se završava oko pete (Kristal) ali  novije studije su pokazale da se usvajanje pojedinih tipova konstrukcija odvija se i tokom 10 i 11. god.  Na uzrastu od 4-5 koristi sve vrste reči. Rečnik se kreće od 500-1000 reči. Nakon pete godine počinju se usvajati aspekti jezika, kao što je razumevanje metafora, šalai zagonetki, to je vreme intenzivnog razvoja naracije. Tokom razvoja rečnik deteta će sve više ličiti na jezik odraslih.  Semantički razvoj nastavlja se kroz školski period i traje tokom celog života odrasle osobe. Usvajanjem govora dete istovremeno ovladava  značenjem, gramatičkim strukturama, pragmatikom. 

olovka

Za ranu produkciju glasova ili fonaciju dete stiče proprioceptivna i auditivna iskustva, koja će mu omogućiti voljnu produkciju glasova.   Deca od 3-3,5 god.pravilno izgovaraju 18 glasova: vokale a,e,i,o,u; plozive p,b,t,d,k,g; nazale m,n; frikative f,v,h,j; lateral l. Dopuštena odstupanja od pravilnog izgovora su distorzije afrkata c,č,dž,ć,đ; distorzija vibranta r; distorzija frikativa s,z,š,ž i supstitucije nazala nj sa n i lateral lj sa l.  Deca 3,5-4 god.dodaju svom ispravnom izgovoru i nazal nj. Deca od 4-4,5 godine pravilno izgovaraju još dodatno  lj,r.  Osim napred pomenutih distorzija može se tolerisati nedovoljna  vibrantnost  glasa r. Od 4,5-5,5 god toleriše se samo distorzija frikativa š,ž i afrikata č,dž,ć,đ u smislu umekšavanja ili slabe okluzije.

Dete koje je navršilo 5,5 god. trebalo bi pravilno da izgovara sve glasove.

 

 

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.