Menu Close

Evo 9 činjenica koje bi vas mogle iznenaditi:

Opširnije…

Istraživanje sprovedeno na engleskom Kent Univerzitetu koristi kreativnost i kao način komunikacije (˙komunikacijski most) sa decom koja imaju autizam.

Opširnije…

Ono od čega nikada nije prerano početi jesu pesmice koje mama može pevušiti ili izgovarati bebi već od prvih meseci života, tokom rutinskih aktivnosti vezanih uz svakodnevnu negu (presvlačenje, kupanje, uspavljivanje, masaža i dr.).

Opširnije…

Roditelji su često zabrinuti kada primete da njihovo dete ima zamišljenog prijatelja. U prošlosti su stručnjaci smatrali da su deca koja se igraju sa zamišljenim prijateljima sklona psihopatološkim simptomima. Međutim, detaljnjije bavljenje temom ukazalo je da zamišljeni prijatelji prvenstveno imaju ulogu u lakšem prilagođavanju na mnoge životne situacije.

Opširnije…

Šta su emocije?

U našem jeziku najbliži pojmovi su osećaji. Najjednostavnija definicija osećaja bila bi “stanje uzbuđenosti nastalo kao reakcija na neki spoljašnji podražaj”‘. Ta unutrašnja uzbuđenost uzrokuje telesne promene i pokreće određena ponašanja.

Opširnije…

Pitate se kada treba potražiti pomoć logopeda, psihologa, pedagoga? Koji simptomi u dečijem ponašanju su alarmantni ili indikativni, a kad se dete samo ponaša u skladu sa svojim godinama? Drage mame i tate, uključite se!

Opširnije…

Hiperaktivno dete, drugi deo

Jeste li čuli za deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj- AD/HD? ADHD– deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj spada u grupu razvojnih neuropsiholoških poremećaja. S obzirom na to da je razvojni, njegove kliničke manifestacije se menjaju kako osoba sazreva.

Opširnije…

Svaka osoba pri čitanju je podložna umoru i zamoru očiju. Kada se dugo koncentrišemo na neki deo teksta, reči se mogu zamutiti od umora i naprezanja očiju. Umorna osoba često greši u čitanju.

Opširnije…

Razlozi da se neodložno potraži stručna pomoć logopeda:

  • Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18. meseca (npr. ne razume nalog da taši rukama ili maše u znak pozdrava: pa-pa, ne reaguje na: „pokaži nos!”, ili, „daj mi auto!”);
  • Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi;
  • Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči;
  • Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu: npr. „daj lutku!”, „miša jede.”…);
  • Ako je govor oko treće potpuno nerazumljiv;

Retki su slučajevi “progovaranja preko noći”!!!

Opširnije…

Čim novorođenče stigne u kuću, roditelji ga obasipaju ljubavlju i nežno mu se obraćaju, stimulišući i podstičući njegov razvoj. Ono se prvo osmehuje, pa grleno smeje, guče, brblja, a roditelji uzvraćaju slično, podražavajući bebino glasa­nje. U razvoju komunikativnih sposobnosti deteta vrlo je značajna uvremenjenost odgovora roditelja na signale deteta i sposobnost majke da pročita poruku u signalima deteta. Ovako za „Baby planetu“ počinje priču o važnom aspektu dečjeg razvoja – razvoju govora, logoped Tanja Lukovac, iz logopedskog centra „Higia logos“

Opširnije…

Logoped se bavi pre svega detekcijom, dijagnostikom, prevencijom, terapijom (habilitacionim ili rehabilitacionim radom) dece i odraslih sa verbalnim i/ili neverbalnim komunikacijskim smetnjama, kao i savetodavnim radom.

Opširnije…

Otkrijte i otklonite teškoće u razvoju deteta: 

Šta god da je uslovilo teškoće u govorno-jezičkom razvoju ili ponašanju vašeg deteta, da bi se one otklonile najbitnije je da dete oseti:

Opširnije…

Za pravilan razvoj govora moraju biti ispunjeni određeni anatomsko-fiziološki uslovi. Osnova za taj razvoj je zdrav nervni sistem sa intaktnim  i dozrelim govornim centrima i nervnim vezama između njih, čiji je zadatak nadzor, programiranje, usklađivanje i delovanje govornog aparata. Osim toga, moraju biti pravilno i dobro razvijene i psihičke funkcije kao što su: opažanje, pažnja, memorija (naročito slušna i vizuelna), mišljenje.

Opširnije…

Humana komunikacija, odnosno komunikacija kod čoveka je veoma intenzivna,veoma složena i raznovrsna, uz to je i veoma učestala. Ona je stalni pratilac ljudske aktivnosti i uključena je gotovo u celokupno čovekovo ponašanje. Uz verbalne simbole, čovek stalno koristi i neverbane komunikacione znakove. Ono što ne možemo izraziti verbalnim putem, može kompenzovati neverbalna komunikacija, koja je često iskrenija i autentičnija od verbalne komunikacije. Veoma česti neverbalni komunikacioni znakovi su promena u izrazu lica i drugi pokreti, telesni dodiri i razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i zadržavanje pogleda. Neverbalne znakove koji pružaju prisutnima informacije čine i način odevanja i ukrašavanja, hod i način pozdravljanja, način slušanja sagovornika. Neverbalne poruke nose emocionalnu i nesvesnu poruku.

Opširnije…

Jezik je oduvek bio jedan od najvećih fenomena čovekovog života. Čovek je kao društveno biće osećao potrebu da izrazi svoje misli, svoja osećanja i saznanja, da usmeno ili pismeno nešto saopšti, da primi određene poruke i da ih pošalje drugom. Jezik svakog naroda razvijao se kroz istoriju i u tom evolutivnom toku postajao je sve složeniji i bogatiji. Jezik svakog pojedinca u skladu s njegovim razvojem – intelektualnim, psihološkim i društvenim, postaje sve bogatiji i razuđeniji. „Jezik je sistem znakova koji čoveku omogućuje razvijen društveni i duševni život, i koji se ostvaruje u opštenju među ljudima” (Bugarski, 1995). 

Opširnije…

Novogodišnji praznici su vreme darivanja, a roditelji se trude da poklonima nagrade to što su mališani bili dobri i da im ispune želje. U novogodišnjoj groznici, jureći kroz gužvu i trčeći s jedne rasprodaje na drugu, često zaboravimo da promislimo koja bi igračka bila najbolji za dete. A kad se nađemo usred tog šarenila, mnoštva oblika i zvukova, ni sami ne znamo šta bismo pre uzeli i čime bi se naša deca radije poigrala. Iako je lepo ispoštovati dečije želje i priuštiti im dragu igračku, ipak pre kupovine treba pronaći odgovor na pitanje: šta je dobra igračka?

Opširnije…

Transpersonalna komunikacija se odvija izmedju majke i deteta i njegovog okruženja preko amnionske tečnosti medijum preko koga se mogu prenositi zvučni stimulusi. Prenos prijatne muzike, prijatnih reči odvija se na harmoničniji način, a nekih neprijatnih reči (vika, galama, svađa) se prenosi na manje harmoničan.

Opširnije…

Istraživanja rane komunikacije između majke i deteta uvođenjem video tehnika (Ainswort, M., 1973), pokazuju da je dete od rođenja ili neposredno  posle njega biološki orijentisano ka stvaranju kontakata i emocionalne ekspresivne interakcije sa drugim ljudima. Ovo ukazuje na biološku predodređenost deteta za interakciju. 

Opširnije…

Raspoloženje roditelja utiče na dete i roditelji trebaju biti svesni svog raspoloženja i kako njihovo emocionalno stanje utiče na dete. Može se reći da je raspoloženje roditelja glavni faktor koji određuje ne samo ponašanje deteta, već i reakciju roditelja na ponašanje deteta. Ponekad roditelji primećuju da drugačije reaguju na isto ponašanje deteta kada su umorni, pod sresom, ljuti ili zabrinuti zbog nečega.U tim situacijama je veća verovatnoća da će se naljutiti na dete. Neki roditelji primećuju da ponekad svoje frustracije ” istresaju” na detetu.

Opširnije…

“Pametni roditelji dopuštaju svojoj deci da poneki put i pogreše” (Gandi).

Za razvoj deteta je izuzetno važno kako se njegovi roditelji odnose prema njemu, tačnije kako ono doživljava njihove vaspitne metode. Nije dobro ako je roditeljski stil krut, strog i temelji se na uslovnom prihvatanju bez ikakvih objašnjenja. Takođe i velika sloboda koju imaju neka deca, koja je u početku veoma privlačna, vremenom dovodi do njihove dezorjentisanosti. Uz to, mogu i posumnjati u ljubav svojih roditelja, jer neograničena sloboda može biti shvaćena kao nezainteresovanost roditelja za dete. Delotvoran roditeljski stil podrazumeva topao odnos prema deci, razgovor, uz razumljive, ali čvrste granice u ponašanju.

Opširnije…

Pod ovim podrazumevamo stimulativni tretman do navršene tri godine. Razvoj se može pratiti kao fizički (telesni), psihički i kroz manifestacije u ponašanju, koje su ujedno i najupadljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Uredan razvoj i razvojne norme nam ukazuju da (ne sasvim potpuno kruto, jer ličnost u razvoju posmatramo celovito) znamo šta da očekujemo kod deteta u odnosu na uzrast. Ukoliko se u određenom procenjivanom interesnom polju, pojavi odstupanje veće od šest meseci, kažemo da se radi o razvojnom kašnjenju.

Opširnije…

Pre svega, trebalo bi pomenuti uopštena pravila obraćanja deci sa jezičkim smetnjama. Kao što je već rečeno, ova deca slušaju, ali kao da nas ne čuju, pa se način obraćanja mora prilagoditi višestruko:

Opširnije…

Kako roditelji mogu pomoći deci sa smetnjama u čitanju i pisanju?
Dete sa disleksijom i disgrafijom treba da:

  • nauči da pravilno drži olovku i papir i pravilan položaj tela,
  • koristi sveske sa linijama ili kvadratićima, po mogućstvu sa obeleženim marginama,
  • detetu omogućiti da se služi priborom za pisanje koji mu najviše odgovara, 
  • dozvoliti detetu da koristi pismo koje mu više odgovara (ćirilično ili latinično; štampana ili pisana slova),
  • često hvaliti i motivisati dete, kako bi se izbegla frustriranost i gubitak samopouzdanja.

Opširnije…