Razvoj govora od druge godine

Fonološki razvitak (razvoj glasova)

Kada napune godinu dana, deca su već naučila mnogo o tome kako odrasli upotrebljavaju glasove za izražavanje razlika u značenju, ali njihova sopstvena sposobnost da obrazuju te glasove unekoliko zaostaje. Neka jednogodišnja deca mogu da prepoznaju nekoliko desetina reči, što uključuje veliki broj samoglasnika i suglasnika, ali njihova vlastita sposobnost da te reči izgovore, može biti ograničena na svega dva ili tri suglasnika i samo jedan samoglasnik. Takodje se mogu uočiti tendencije u tome kako deca menjaju glasove onda kada pokušavaju da ih upotrebe:

  • Frikativi se obično zamenjuju plozivima (npr. jesam izgovara se kao jetam).
  • Izbegavaju se suglasničke grupe (npr. vrata se izgovaraju kao vata).
  • Suglasnici na kraju reči često se ispuštaju (npr. orah izgovara se kao oja).
  • Nenaglašeni slogovi se izostavljaju (npr. bombona postaje bona).
  • Kako reči postaju duže, glasovi u nekom delu reči mogu izmeniti izgovor glasova u drugim delovima reči (suglasnička harmonija može se naći u izgovoru npr. pritisne kao titine, čokolada kao kada).
  • Daje se prednost upotrebi određenog glasa (npr. lutka kao juka ili riba kao
  • jiba).

Gramatički razvoj

Iskazi od jedne reči

 

razvoj govora

Stadijum „jedne reči“ obično je najprimetniji između 12. i 18. meseca, ali pogrešno je govoriti o njemu sa aspekta reči. Ovi rani iskazi umnogome funkcionišu kao da su rečenice. Većina reči koje se upotrebljavaju u ovoj fazi (oko 60%) ima, izgleda, funkciju imenovanja i razviće se u imenice. Manji deo (oko 20%) izražava radnje i razviće se u glagole. Kada dete kaže- U!, a drži loptu u ruci i užurbano pokazuje na koš, to moramo tumačiti kao akcioni iskaz, iako je vrsta reči predlog. Kada dete čuje da tata dolazi, izgovara reč Tata? sa uzlaznom intonacijom, znači, pita se da li je to stvarno tata i kada je ugledalo na vratima tatu, dete radosno izgovara: „Tata!". Reči imaju različita značenja i to su iskazi koji ne poseduju distinktivni gramatički oblik, ali upotreba prozodije i gestova prenosi snagu datog rečeničnog tipa. U kasnijoj fazi razviće se u upitnu i izjavnu rečenicu, dok na ovom uzrastu govorimo o rečenicama od jedne reči ili o holofrazama.

 

Iskazi od dve reči

Većina ljudi misli da „prava“ gramatika počinje onda kad deca povežu dve ili više reči, a to se dešava oko 18. meseca života. Do ovoga se ne dolazi brzo. Obično postoji prelazni period kada se reči povezuju, ali sekvenca se ne izgovara kao jedinstvena ritmička jedinica, kao u: „Tata. Dođe.“ Duže sekvence takvih reči mogu se često čuti: “Tata. Vrt. Vidi. Tata. Tata. Vrt.“ Uskoro se iskazi od dve reči pojavljuju sa velikom sigurnošću, ali i sa sve većom učestalošću, kao što su: „Tata, šut!“, „Kola brrrm!“ i sl.

Rečenična struktura

Oko druge godine života deca proizvode rečenice od dve reči: „Daj auto!“, “Ima medu.“, do 3,5 godine tri do četiri reči koje kombinuju na nekoliko različitih načina, stvarajući raznovrsne gramatičke konstrukcije: „Čovek udari loptu.“, „Gde je tata ide?“, „Stavi to na onde“, i sl. Krajem četvrte godine života mogu se čuti strukture od četiri ili pet elemenata: „Daj mi sada moja kola.“ Kada dete ulazi u fazu proste rečenice, najzastupljenije vrste reči su imenice i glagoli, slede pridevi, zamenice, prilozi, kasnije veznici i predlozi. Prosečna dužina rečenice se povećava tokom ranog detinjstva, do 4 reči sa 3,5 godine, na 8 reči do 6 godina. Na uzrastu od 4 do 5 godina dete ulazi u fazu „radoznalosti“, kada se intenzivno razvija saznanje o svetu koji ga okružuje, koristeći se u velikoj meri jezikom. Nakon pete godine života dete počinje da razume izraze šale i zagonetke i intenzivno razvija naraciju. Dalji tok razvoja rečnika deteta će sve više ličiti na rečnik odraslih. Kako dečiji iskazi postaju duži, postaju i složeniji po strukturi i sadržaju rečenice i više se razlikuju po komunikativnoj funkciji kojoj služe.
„Telegrafska“ priroda ranih rečenica često se zapaža kod mnoge dece- što je utisak koji se stiče usled izostavljanja morfemskih nastavaka i funktora. Krajem treće godine to obeležje se gubi, a dečije rečenice sve više liče na rečenice odraslih. Oko treće godine dolazi do važnog gramatičkog napretka sa pojavom rečenica koje imaju više od jedne klauze. Veliki deo tih rečenica su povezane uglavnom veznikom i što dovodi do produkcije iskaza koji se nastavaljaju jedni na druge: „Tata polomila lopatu i ona slomila i on udario ruku na njoj i ruka mu sva boli i..." Takođe se sve češće sreću u ovom uzrastu rečenice u kojima se koriste veznici kao što su: što, zato, pa, ako, pošto...
Pre nego što se ove konstrukcije počnu pravilno upotrebljavati, potrebno je puno gramatičkog znanja, pa je uobičajeno da se naiđe na greške i disfluentnosti kad deca pokušavaju da upotrebe duže sekvence. Na primer, deca oko 3,5 godine dolaze u nevolju pokušavajući da slože vremena da bi izrazila složenu misao. U urednom sintaksičkom razvoju, na uzrastu između tri i četiri godine mogu se javiti neki tipovi negramatičnosti, ali je to sporadična pojava. Ukoliko se na ovom uzrastu javlja učestalo veći broj negramatičnih tipova, onda to može biti pokazatelj nešto sporijeg jezičkog razvoja. Usvajanje složenijih gramatičkih konstrukcija nastavlja se tokom ranih školskih godina. Obično se smatra da se gramatičko učenje završava tokom pete godine, međutim, novije studije su pokazale da se usvajanje pojedinih tipova konstrukcija odvija i tokom desete i jedanaeste godine života.

Semantički razvoj

 

mamaidevojcica2

Semantički razvoj podrazumeva složen proces pridruživanja jezičkog sadržaja jezičkom izrazu.(5) Učenje vokabulara najuočljivija je karakteristika usvajanja jezika u prvim mesecima. Od trenutka kada se identifikuje prva dečija reč, ostvaruje se ravnomeran leksički razvoj i u razumevanju i u proizvođenju jezika. Neki pokazatelji o obimu i brzini napretka govore da je prosečno vreme koje je bilo potrebno da osmoro dece pređe sa proizvođenja od deset, na proizvođenje od 50 reči iznosilo je 4,8 meseci, dakle oko 10 novih reči mesečno. Što se razumevanja tiče, deca su u proseku razumevala 22 nove reči mesečno. Smatra se da većina dece od 18 meseci može da proizvede oko 50 reči i da razume još pet puta toliko. Oko druge godine govorni vokabular prelazi 200 reči. Krajem treće godine dete može koristiti do 1000 reči u govoru.
Do kraja treće godine života normalno razvijeno dete treba da koristi sve vrste reči čije se usvajanje javlja prosečno ovim redosledom: uzvici i imenice (istovremeno do godinu i po dana); prilozi i pridevi (istovremeno posle godinu i po dana); glagoli (krajem druge godine); zamenice (krajem ili posle druge godine); rečce, veznici, predlozi i brojevi (u trećoj godini). Brojevi su u dečijem rečniku zastupljeni u trećoj godini života. Dete može koristiti brojeve u svom rečniku do 5. godine, ali kao „papagajsku" upotrebu brojeva u govoru. Tada izgovara brojeve, ali ne razume njihovo značanje.
U četvrtoj godini broj reči iznosi do 1500. U govoru, iako koriste sve vrste reči, najzastupljenije su: imenice, zatim glagoli, zamenice, pridevi, prilozi, veznici... Semantički razvoj se nastavlja kroz školski period i, zapravo, tokom celog života. Za razliku od fonologije i gramatike, on nije završen ni kad deca uđu u tinejdžerske godine. Uvek ima novih reči koje treba naučiti.

 

Pragmatski razvoj

Proces usvajanja jezika zahteva da deca nauče mnogo više od glasovnih, gramatičkih i rečenčkih shema. Ona takođe moraju naučiti da te sheme koriste prikladno i u sve većem rasponu svakodnevnih društvenih situacija.

Konverzacione sposobnosti

Između druge i četvrte godine dolazi do značajnih sposobnosti razvoja deteta da učestvuje u konverzaciji. U trećoj godini deca su savladala mnoge aspekte konverzacionih sposobnosti. U stanju su da započnu dijalog i da na različite načine zadobiju i zadrže slušaočevu pažnju. Znaju mnogo o tome kako treba na pravi način odgovarati, znaju da treba stvari razjasniti onda kada se to traži. Ove sposobnosti razvijaju se u velikoj meri između treće i pete godine. Govor se razvija i usvaja kroz faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna faza uslovljava narednu.

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.