Razvoj govora od rođenja do godinu dana

Komunikacija sa okolinom je osnov razvoja dečijeg govora. Govorni razvoj započinje od rođenja deteta. Govor je veoma složen i osetljiv proces koji se odvija pod uticajem mnogo različitih faktora: fizioloških, anatomskih…ali pre svega govor je socijalni fenomen. Bez socijalnog kontakta dete ne može da nauči da govori.

Da bi stiglo do prvih reči, dete mora da pređe dug, ali zanimljiv put razvoja komunikacijskih sposobnosti.

U osnovi razvoja govornog jezika su dve sposobnosti:
1. Sposobnost razumevanja govora (receptivni govor) i
2. Sposobnost govorne produkcije (ekspresivni govor)

Svako dete je različito

Razvoj jezika kod dece ne ide jednom linearnom putanjom i razlikuje se od deteta do deteta.Važno je znati da se jezik ne može svesti na mišljenje, ali on pomaže razvijanju procesa mišljenja.

Izgled toka urednog jezičkog razvoja

U prvoj godini govor se razvija kroz faze koje su međusobno povezane:

1. 1. Faza osnovnih bioloških šumova (od rođenja do 8. Nedelje):

To je faza refleksnog-spontanog glasanja:

1. 1. • glasova prijatnosti (tiši i melodičniji) i
      • glasovi neprijatnosti (jači prodorniji)

Ova faza je veoma važna za sveukupni govorni razvoj. sve bebe po rođenju plaču na isti način a onda se plač modifikuje u zavisnosti od jezičkog okruženja.

1. 1. • Komunikaciju izražava pokretima celog tela i izrazima lica.
      • S pažnjom gleda u lice majke.
      • Beba počinje da percipira govor preko njegove spoljašnje forme. Od rođenja beba prepoznaje glas majke, razlikujući ga od očevog, jer ga je slušala još dok je bila u maminom stomaku.
      • Produkuje glasove – samoglasnike.
      • Javlja se prvi refleksni osmeh.

Aktivno sisanje je jedan od najvažnijih uslova pravilnog formiranja kostiju i mišića lica, kao i bebinih govornih organa. Pričajte bebi, budite u bebinom vidnom polju, polako se krećite jer bebin vid nije najoštriji u prvih 2-3 nedelje života.

1. 1. Faza gukanja(od 8.nedelje do 20 nedelje): u ovoj fazi dete ovladava prvim elementom govora – intonacijom.
      • Ležeći na leđima beba otkriva velarne (grlene) suglasnike k,g,h…tako u kombinaciji sa vokalima beba počinje da guče. Ukoliko se u bebino gukanje uključe i roditelji gukanje duže traje.
      • Između drugog i četvrtog meseca života odojče počinje da reaguje na značenja različitih tonova glasa.
      • Okreće glavu ka izvoru zvuka.
      • Počinje razvoj socijalnog (opšteg) osmeha (smeje se na prisustvo majke i majčinog glasa).
      • Prepoznaje osobe iz najbližeg okruženja.
      • Uvodeći šaku u vidno polje, počinje začetak razvoja koordinacije oko – ruka.

Igračke pre svega bezbedne: šarene, ne oštre, ne velike, ne male, taman za bebinu ruku.
Glasovna igra (vokalna igra)
(od 16. Do 20. Pa i do 30. Nedelje – 3,5mes. Do 5,5mes.)
Ovaj period je značajan jer se ostvaruje spajanje odvojenih glasova u glasovne skupine na čijem temelju se gradi govor. Prelazna je faza iz gukanja u fazu brbljanja.

1. 1. • U četvrtom mesecu beba počinje da otkriva čari igre. Beba otkriva da njena akcija nad igračkom izaziva određenu reakciju – promenu stanja igračke (cirkularne sheme).
      • Počinje da imitira neke izraze lica.
      • Odgovara na izražavanje emocija drugih ljudi.
      • Beba uživa u igri sa odraslima.
      • Uočava osobe nešto udaljenije u vidnom polju.
      • sposobno je da prati predmet koji se kreće horizontalno.
      • Okreće se ka osobi koja govori i glasajući se odgovara na glasove osobe u blizini (zametak dijaloga).
      • Voli zvučne igračke i igračke sa vizuelnim efektima.
      • Obraća pažnju na muziku.

Ima toliko mnogo prilika za razgovor sa bebom, ne propuštajte ih! Imitirajte zvukove iz bebine okoline!
Jednolično, monotono, tiho usporeno gukanje, simptomi su koji nose rizik za neki poremećaj u govoru.

1. Faza brbljanja: 6. Do 9. Meseca

Faza brbljanja poklapa se sa početkom zauzimanja sedećeg položaja. Sve to pruža novi pogled na svet!

• • Beba brblja sama ali mnogo više kada ima sagovornika.
  • Može da zaplače kada joj se približi nedovoljno poznata osoba.
• Posle 6 mes., beba, polako ali sve više ide u sedeći položaj, što joj pruža značajno šire vidike i mogućnost za istraživanje. Javlja se selektivan osmeh na početku 6.meseca upućen bliskim osobama.
• Pogledom prati pomeranje predmeta gore dole, levo desno.
• Prešla je sa gukanja i vokalne igre na brbljanje, prilikom čega menja intonaciju.
• U brbljanju se pojavljuju mnogi glasovi: samoglasnici- a e i o u u kombinaciji sa suglasnicima: k g p b t d m n
• Pravi razne pokrete lica i upravlja pokretima usana i jezika (tokom ovog perioda beba se igra jezikom i usnama).
• Pri kraju ove faze počinje da se služi sa pa pa, taši taši ( pomozimo bebi da nauči da taši, maše, pokazuje…).
• Počinje da razume jednostavne naloge.
• Počinje da reaguje na ne (budite dosledni u “ne”porukama).
• Glasovi počinju da liče na glasove maternjeg jezika, što se ostvaruje uz pomoć auditivnofonatorne sprege.
• U ovom periodu beba počinje da se služi gestovima.

Vremenom će sve više imitirati vaše pokrete, glasove i izraze lica, zato brbljajte zajedno sa bebom( kratko, melodično, ushićeno). S obzirom na to da beba uživa u ponavljanju, iznova ponavljajte istu radnju jer bebi to neće dosaditi. Odsutnost, jednoličnost brbljanja koje nije povezano sa komunikacijom, odsustvo govorne imitacije, nerazumevanje i neizvršavanje jednostavnih govornih naloga (dođi!, daj mi!) nogu ukazivati na neki poremećaj u govoru.

4. Faza pojave prvih reči (od 9. do 15, pa i do 18. meseca)

U periodu između 10. I 12. Meseca najčešće će se javiti prva reč. Na ovom uzrastu beba izgovara prvu smislenu reč – reč sa značenjem.
• Varijacija u melodiji, ritmu i tonu glasa postaju glavna karakteristika dečijih iskaza (većina dece izgovori prvu reč od 10. Do 12. Meseca )
• Usmerava pažnju na govor ljudi oko sebe.
• Razume reči koje označavaju imena ljudi ili bića oko sebe (tzv.porodični rečnik). Postoje dva stepena razumevanja: situaciono i lingvističko.
• Ispunjava jednostavne zahteve.
• Uživa u zajedničkim igrama.
• Ovladava gestovnom komunikacijom (pokazuje pokret ili izraz lica sa značenjem)
• Oponaša neke aktivnosti (kašljanje, kijanje, smejanje)
• Ovladava onomatopejom i javljaju se prve reči.

Izgovarajte cele reči kada dete pokušava da izgovori prve slogove. Slogovno izgovaranje je karakteristika faze progovaranja. Oko 18.meseca reč ima značenje cele rečenice – holofraza.

Kasno progovaranje – neodložno otražiti pomoć logopeda

Razlozi da se neodložno potraži stručna pomoć logopeda:

• Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge, ne ta[i, ne maše u znak pozdravai ne pokazuje tri dela svog tela do 18.meseca
• Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
• Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
• Ako govorni iskaz deteta oko 30. neseca ne sadrži prostu rečenicu
• Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv
• Ukoliko se radi o usporenom razvoju govorno-jezičkih struktura.
• Ukoliko su u sintaksi deteta na uzrastu između tri i četiri godine udruženi: nerazlikovanje roda, teško usvajanje množine, nekorišćenje vremena; zamenice usvaja znatno kasnije, a prideve, priloge, predloge i veznike uopšte ne koristi; ako je padežni oblik neodgovarajući; nepostojanje glagolske kopule u imenskom i priloškom predikatu i nepostojanje pomoćnog glagola u složenim glagolskim oblicima.

Veoma je važno da roditelji deteta koje ima nerazvijen govor u pravo vreme dobiju savet stručnjaka za govorno jezički razvoj-logopeda.

Logopedski centar
Higia logos
Tanja Lukovac