Tikovi

Tikovi su brzi, nevoljni, nekontrolisani pokreti ili zvukovi koji inače imaju oblik voljne automatske radnje ili simboličkog pokreta ( treptanje, namigivanje, smicanje ramena, nakašljavanje, istezanje vrata). Oni mogu imati simbolizaciju, ali mogu biti i neka vrsta motorne reakcije na ugroženost (pokreti koje je dete učinilo u trenutku nastupanja straha); mogu imati i kontrafobično značenje i mogu se približiti prisilnim radnjama ili biti elemenat imitacije. Javljaju se i kod odraslih, al su ipak češći kod dece.

 

Tikovi mogu biti jednostavni (kada obuhvataju nekoliko mišića ili zvukova) i složeni ili kompleksni (obuhvataju nekoliko grupa mišića ili cele reči i rečenice); motorni- mogu se javiti na bilo kom delu tela i biti kratki, naizgled beznačajni pokreti kao što su treptanje, trzanje glavom i ramenima ili složeniji, koji traju duže, sporiji su i smisleniji pokreti kao npr.udaranje, griženje, neki izrazi lica. Tikovi mogu biti i vokalni i kreću se od besmislenih zvukova ili glasova, preko slova, reči, fraza pa i do toga da detetov govor u potpunosti bude abnormalan, uz narušenu i suprasegmentnu strukturu govora. Zavisno do vremena koliko traju, tikovi mogu biti prolazni (javljaju se više puta na dan najmanje mesec dana ali ne i duže od godinu dana) i hronični koji traju traju duže od godinu dana i pod uslovom da postoji samo jedan- motorni ili vokalni tik.

tikoviNastanak tikova se najčešće pripisuje razlićitim emocionalnim faktorima. Mogu se javiti u raznim stresnim situacijama po dete kao što su polazak u vrtić ili školu, rođenje drugog deteta u porodici, promene mesta stanovanja, odlazak na odmor, ali i svađe među roditeljima ili promena u porodici.Tikovi takođe imaju i organsko poreklo (kao posledica preležanog encefalitisa ili horee minor), a posotji i genetska osnova za njihovo javljanje.

Tikovi se mogu pojačati u situacijama kada je dete pod stresom, nervozno ili umorno. Bitno je pratiti dete i pokušati proceniti sta je to moglo da dovede do pojave tika, da se ono zbog toga ne opominje i ne kažnjava, da mu se ne skreće pažnja jer mu se time može samo otežati, uticati na manjak negovog samopouzdanja i uz rizik da se taj tik još više učvrsti.

Kod neke dece tikovi prođu “sami od sebe”, dok se kod neke to ne dešava, već vremenom mogu da se još više usložne i učvrste. U zavisnosti u kojoj meri oni utiču na detetov život, ako ga ometaju da funkcioniše u socijalnoj sredini i otežavaju mu komunikaciju neophodno je potražiti stručnu pomoć.

Literatura:
DSM-IV, Dijagnostički i statistički priručnik za duševne poremećaje Američke psihijatrijske udruge. Naklada Slap, 1998.
MKB-10, Višeosna klasifikacija psihijatrijskih poremećaja u djece i adolescenata Svjetske zdravstvene organizacije. Naklada Slap, 2003.
http://www.keepkidshealthy.com/schoolage/tics_school_children.html

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 40 74 512

011 29 70 891

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.