Patologija verbalne komunikacije

Pročitajte o najčešćim poremećajima čitanja, pisanja i govora koji se pojavljuju u dečijem uzrastu.

Razvojni jezički poremećaji

Alalija (Alalia)

Alalija (alalia) je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika u dece koja imaju očuvan sluh, ali koja nisu u stanju da razumeju govornu poruku, zbog perceptivnih smetnji nastalih oštećenjem ili disfunkcijom centralnog nervnog sistema na nivou kortikalnih oblasti.

(Golubović S.)

Postoje dva osnovna tipa alalije:

  • Senzorna (impresivna, aferentna)
  • Motorna (ekspresivna, eferentna)

 Međutim, u kliničkoj praksi, najčešće postoje kombinovana oštećenja s pretežno izraženom jednom ili drugom formom. 

Neke karakteristike kliničke slike su: 

  • ne razumeju govornu poruku i ne mogu da komuniciraju na bilo koji drugi način sa svojom sredinom,
  • govor koji čuju oko sebe liči im na šum, iz kojeg ona nisu u stanju da izdvoje pojedine reči i glasove, niti da shvate smisao verbalne poruke,
  • deca ne govore ili nedovoljno govore za svoj uzrast,
  • njihova frustracija i ponašanje proizilaze iz nemogućnosti komunikacije,
  • mnoga od ove dece ispoljavaju stalan nemir, čestu agesivnost dekoncetraciju pažnje i slab nivo interesovanja za reč,
  • ili razumeju govor sredine u kojoj žive, ali imaju deficite u ekspresivnom govoru.

Razvojna disfazija (Dysphasia) 

pp2Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj razvoja ekspresivnog  (jezičke produkcije) i receptivnog govora (jezičkog razumevanja), kada se govor i jezik usporeno razvija, ali je socijalni razvoj relativno normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili drugih poremećaja.

(Golubović S.)

 

Prema  ICD-10 klasifikaciji razvojni jezički poremećaji klasifikuju se na: 

  • poremećaj ekspresivnog govora (razvojna disfazija ili afazija ekspresivnog tipa)
  • poremećaj receptivnog govora (razvojna disfazija ili afazija receptivnog tipa)

Karakteristike su: odsustvo pojedinih reči do uzrasta od dve godine, uz nesposobnost formiranja prostih rečenica od dve reči do 3 godine, ograničen razvoj rečnika, greške u sintaksi, naročito izostavljanje krajeva reči ili prefiksa, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena itd. Dete komunicira nastojeći da kompenzuje nedostatak govora gestovima, mimikom ili neverbalnom vokalizacijom. Kod ove dece školskog uzrasta postoje udružene smetnje u odnosima sa vršnjacima, emocionalni poremećaji, problemi ponašanja i/ili hiperaktivnost uz slabu pažnju.  Kod ove dece neodazivanje na ime do prvog rodjendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta, ili nemogućnost da se do 2 godine starosti izvrše prosti nalazi ukazuju na ovaj poremećaj.

Afazija (Aphasia) 

Afazija je stečeni poremećaj simboličke komunikacije uzrokovan oštećenjem mozga, koji se manifestuje poremećajem lingvističkih, paralingvističkih i kognitivnih procesa koji se nalaze u osnovi jezika.

 (Vuković M.)

Na lingvističkom planu, afazija se ispoljava fonološkim, leksičkim, gramatičkim, semantičkim i pragmatičkim deficitima, kako u procesu produkcije, tako i razumevanju jezika. Poremećaji paralingvističkih procesa manifestuju se oštećenjem prozodijskih elemenata govora (melodija, intonacija, pauza, akcenat i dr.), a na kognitivnom planu – deficitima pažnje, pamćenja i mišljenja.

Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije: usmeni govor, razumevanje, pisanje, čitanje i gestovni govor. Na osnovu oštećenja ekspresivnog govora, afazije se u prvom planu dele na fluentne i nefluentne.

Dečja afazija 

Pod dečjom afazijom podrazumeva se poremećaj u razvoju govora i jezika ili gubitak već stečenih jezičkih sposobnosti, uzrokovan oštećenjem mozga u  detinjstvu. 

Razlikuju se dva osnovna oblika dečje afazije:

  1. Kongenitalnom (urodjenom) afazijom se označava specifičan, primarni poremećaj u razvoju jezika koji je uzrokovan lezijom mozga u  prenatalnom, perinatalnom ili u ranom postnatalnom periodu (pre nego što se govor počeo razvijati).
  2. Stečena dečja afazija predstavlja gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti, uzrokovan cerebralnom lezijom (oštećenjem mozga u detinjstvu). Javlja se u slučajevima kod kojih je do oštećenja mozga došlo izmedju druge i desete godine života. (Poremećaj jezika se javlja posle odredjenog zdravog perioda razvoja jezika). 

Poremećaji čitanja, pisanja i računanja

Disleksija (Dyslexia)

disfazijaDisleksija je poremećaj u  učenju čitanja i pored normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih adukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje izmedju stvarnog i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. 

(Golubović S. 1998.)

 

Veština čitanja podrazumeva: 

  • Tačnost
  • Tečnost
  • Brzinu
  • Pravilnost
  • Logičnost
  • Ekonomičnost i
  • Lepotu čitanja 

Dijagnoza specifičnih poremećaja čitanja i pisanja ne postavlja se pre kraja drugog razreda. 

Disgrafija (Dysgraphia)

Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. Razvojnu disgrafiju čine loši oblici slova i grafomotornog niza uopšte, koji prate dete od samog početka učenja pisanja. 

Razvojne disgrafije se prema Vladisavljević (1991) dele na: 

  • Vizuelne disgrafije,
  • Auditivne disgrafije,
  • Jezičke disgrafije,
  • Grafomotorne disgrafije. 

Diskalkulija ( Dyscalculia)

Razvojna diskalkulija je usporeno i otežano usvajanje matematičkih znanja, što znači da su sposobnosti računanja znatno ispod očekivanog nivoa u odnosu na uzrast deteta, opšte inteektualne sposobnosti i školovanje.

Ovaj poremećaj u stvari karakteriše specifično oštećenje sposobnosti računanja, koje se ne može objasniti mentalnom retardacijom ili neadekvatnim školovanjem. Deficit je uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja (a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti koje se primenjuju u algebri, trigonometriji i geometriji).

 pp5

Govorni poremećaji

Dislalija (Dyslalia)

Dislalija je poremećaj izgovora glasova u deteta/osobe s normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa, normalnim intelektualnim sposobnostima i normalnom razvijenošću ostalih jezičkih sposobnosti.

(Pravdina, 1969.;Grinšpun 1989.)

Funkcionalne dislalije

Funkcionalne dislalje ne nastaju usled organskog deficita, već usled nepravilnog položaja govornih organa tokom produkcije glasova. 

U zavisnosti od grupa glasova koji su zahvaćeni poremećjem, nepravilan izgovor glasova deli se u nekoliko grupa: 

  • Sigmatizam predstavlja poremećaj izgovora glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Dž, Ć i Đ. Poremećaj izgovora glasova S, Z, C spada u užu grupu sigmatizma, dok poremećaj izgovora glasova Š, Ž, Č, Dž, Ć i Đ čini širu grupu sigmatizma.
  • Rotacizam podrazumeva poremećaj glasa R.
  • Lambdacizam je naziv za poremećaj izgovora L i Lj.
  • Kapacizam je poremećaj izgovora glasa K.
  • Gamacizam je poremećaj izgovora glasa G.
  • Tetacizam je poremećaj izgovora glasa T.
  • Deltacizam je poremećaj izgovora glasa D.
  • Etacizam je poremećaj izgovora vokala E.
  • Hiticizam je poremećaj izgovora glasa H.
  • Jotacizam je poremećaj izgovora glasa J.
  • Tetizam je poremećaj kada se glasovi S, C, Š, Č, Ć, i K zamenjujusa glasom T, i se kada glasovi Z, Ž, Dž, Đ i G  zamenjuju sa D.

 Postoje tri oblika nepravilnog izgovora glasova: 

  1. Omisija – nemogućnost izgovaranja pojedinih glasova, kada je njihov razvojni period prošao,
  2. Supstitucija – zamena jednog glasa drugim glasom (npr. Luka – Juka)
  3. Distorzija – podrazumeva artikulaciono akustičko-odstupanje prilikom izgovora nekog glasa ili većeg broja glasova od standardnih izgovornih normi.

Organske dislalije

Sve ortodontske anomalije nose naziv Dysgnatia, a govorni poremećaji prouzrokovani disgnatiama su Dislalia palatinalis. 

Dysgnatie su: 

1.   Anomalije vilica i zuba 

  • Protruzija
  • Progenija
  • Otvoren zagriz
  • Ukršten zagriz
  • Dijastema 

2.  Anomalije usana i nepca 

  • Rascep usana i nepc
  • Visoko (tvrdo) gotsko nepce 

Motorni poremećaji govora

Poremećaji motorne funkcije mogu nastati ne samo oštećenjem piramidnog i ekstrapiramidnog sistema nego i u slučaju poremećaja normalnog funkcionisanja vizuelnog, senzornog i vestibularnog sistema.

(Golubović S.)

Anartrija

Anartrija je težak gubitak motorne funkcije govorne muskulature. Nevoljni pokreti artikulacionih organa, faringsa, laringsa, respiratornih mišića, posebno dijafragme i facijalne muskulature blokiraju govor, stvaraju grimase, dovede do naglog prekida respiracije i fonacije nejdenakog inteziteta. 

(Golubović S.)

Dizartrija

Dizartrija je sindrom poremećaja respiracije, fonacije, artikulacije, rezonancije i prozodije. Dizartrijom se nazivaju i  manji, izolovani poremećaji, nastali usled pareze samo jezika, samo jedne strane mekog nepca ili glasnica.

(Golubović S.)

Razvojni motorni govorni poremećaji

Razvojna anartrija

..je kompletan nedostatak govora prouzrokovan dubokom paralizom, slabošću ili inkoordinacijom govorne muskulature. 

Razvojna govorna apraksija

...je poremećaj u selekciji i sekvenciji artikulacionih pokreta, odnosno poremećaj sposobnosti izvršnih voljnih pokreta, sa lošom ekspresijom i intaktnim shvatanjem, i ponekad prisutnim neofokalnim neurološkim znacima. 

Razvojna dizartrija

...je govorni poremećaj koji nastaje kao rezultat povrede  nezrelog nervnog sistema, a karakteriše se slabošću, paralizom ili inkordinacijom govorne muskulature.

(Golubović S.)

Poremećaji fluentnosti govora

Mucanje (Disartria spastica) 

U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (1977), mucanje se definiše kao “poremećaj ritma govora pri čemu osoba tačno zna šta želi da kaže, ali je u isto vreme nesposobna da to kaže zbog nevoljnog, ponovljenog produžavanja ili prekidanja nekog glasa”. 

Tahifemija (Tachyphemia, clattering) – brzopletost u govoru

Weiss (1964) definiše clattering: “Govorni poremećaj kojeg brzopleta osoba nije svesna karakteriše kratkotrajna pažnja, poremećaj percepcije, artikulacije i formulacije govora kao i preterana brzina govora. To je poremećaj misaono-jezičkih procesa koji prethode govoru i zasniva se na naslednoj dispoziciji. Klatering je verbalna manifestacija centralne govorne neravnože, pogadja govor, čitanje, pisanje, ritam i muzikalnost, pa i ponašanje uopšte”.

Bradilalija (Bradyiphemia)

Sporost u govoru, konstitucionalna ili stečena, funkcionalnog tipa, bez poremećaja artikulacije. 

Pervazivna patologija verbalne komunikacije

Pervazivne/sveprožimajuće razvojne poremećaje karakteriše kvalitativno oštećenje recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije i oskudan, stereotipan, repetativan repertoar interesovanja i aktivnosti. Ove kvalitativne abnormalnosti su pervazivne karakteristike funkcionisanja ličnosti u svim situacijama, iako mogu da variraju prema stepenu izraženosti i često postoji opšti kognitivni deficit.

U pervazivne razvojne poremećaje prema ICD-10 klasifikaciji svrstavaju se:

  • Dečiji autizam,
  • Atipični autizam,
  • Rett-ov sindrom,
  • drugi dezintegrativni poremećaj detinstva,
  • Hiperkinetički poremećaj udružen sa mentalnom retardacijom I stereotinim pokretima,
  • Aspergerov sindrom,
  • drugi pervazivni razvojni poremećaj,
  • Pervazivni razvojni poremećaj, nespecifikovan 

Patologija glasa

mucanjeFonacija je jedna veoma kompleksna funkcija, u čijem ostvarivanju neposredno ili posredno učestvuju brojni organi i sistemi. To je integralna funkcija čitavog organizma. Do poremećaja fonacije može doći usled oštećenja bilo kog dela vokalnog aparata. Često se dogadja da je patološkim promenama zahvaćeno više struktura koje pripadaju fonacijskom aparatu. 

 

 

Organski uzroci poremećaja glasa 

  • Kongenitalne anomalije larinksa (nastaju u vreme rađanja)
  • Audiogene disfonije –  poremećaji glasa nastali usled oštećenja sluha.
  • Zapaljenski procesi
  • Alergijska oboljenja
  • Poremećaji nervnog sistema
  • Povrede fonatornog aparata 

Funkcionalni poremećaji glasa 

  • Fononeuroze
  • Psihogena afonija
  • Psihogena disfonija
  • Spastična disfonija
  • Fonoponoze
  • Hiperkinetička disfonija
  • Hiperkinezija fonacijskih organa
  • Poremećaji u nivou aktivatora koji dovode do hiperkinezije
  • Poremećaji u nivou generatora
  • Poremećaji rezonatora koji dovode do hiperkinezije
  • Hipokinetička disfonija
  • Izrasline glasnica

Endokrini poremećaji 

Najčešće su mutacije: 

  • Mutaio falsa – lažna mutacija kod dečaka.
  • Mutatio praecox – ovaj vid mutacije se javlja u sklopu sindroma prevremenog puberteta koji se može javiti kod oba pola. Glas kod dece sa prevremenim pubertetom poseduje registar odrasle osobe.
  • Mutacio perversa – kada se kod ženskih osoba iznenada pojavi dubok muški glas.

Patologija sluha

Oštećenje sluha 

...je nemogućnost slušanja i govora, zavisno od stepena i vrste nastanka gubitka sluha (nervus accusticus). Pod pojmom oštećenja sluha podrazumeva se oštećenje svih lokalizacija i svih intenziteta koje bi moglo imati uticaj na normalni razvoj govora. Smatra se da se na 1000 dece rađa jedno do dvoje slušno oštećene dece, dok je oštećenje sluha u rizične dece oko 30-50 puta češće nego u opštoj populaciji. Tome doprinosi i činjenica da je oko 70% svih oštećenja sluha uslovljeno nepovoljnim prenatalnim i perinatalnim faktorima.  

 razvoj govoraU preventivnom smislu važno je razlikovati pojmove rano i pravovremeno otkrivanje oštećenja sluha. Rano otkrivanje je ono koje je što je moguće bliže vremenu nastanka oštećenja, dok se pravovremenim otkrivanjem smatra razdoblje od časa kada je moguća intervencija do časa gornje granice optimalnog delovanja.    

Preventivnim otkrivanjem oštećenja sluha nastoji se što pre otkriti eventualno oštećenje i u tom smislu preduzeti određena delovanja da ne dođe do trajnog i nepovratnog oštećenja slušne funkcije deteta. Uprkos metodama ranog otkrivanja oštećenja sluha, iskustvo je pokazalo da se čak i jača oštećenja sluha još uviek kasno otkrivaju, i to obično u vremenu od 2 godine ili kasnije. Oštećenje sluha najranije se može otkriti u novorođenačkoj dobi. Gornja granica za otkrivanje oštećenja sluha je od 3. godine, a optimalna je od 3. meseca.

Rano otkrivanje slušnog oštećenja je potrebno radi pravovremene i odgovarajuće rehabilitacije kojom se smanjuju posledice oštećenja sluha i poboljšava komunikacija deteta s okolinom. Svako kašnjenje u prepoznavanju i rehabilitaciji oštećenja sluha uzrokuje ireverzibilno smanjenje ili gubitak komunikacijskog potencijala.

Kasno otkrivanje oštećenja sluha ima dugotrajne posledice i iziskuje puno veći napor stručnjaka, roditelja i samog deteta u postizanju i dosegu rezultata odgovarajuće provedene slušne rehabilitacije u prvim mesecima života.

 

 

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.