Herpes virus kao mogući uzrok autizma

Herpes simpleks  virus  tip 2 (HSV-2), primarni uzrok  genitalne bolesti koji inficira otprilike jedan od  pet američkih žena u reproduktivnom dobu, može, prema novoj studiji igrati ulogu u nastanku autizma. Aktivna infekcija virusom u ranoj trudnoći udvostručuje šanse da će muški plod razviti poremećaj autističnog spektra (ASD) rano u životu, našli su istraživači u proučavanju jednog dela norveške populacije. Nalaz ne znači da će sve trudnice sa aktivanom infekcijom HSV-2 rađati decu sa autizmom, ali kod žena sa genetskom predispozicijom infekcija može biti jedan od od okidača. "To je jedan veoma važan uslov", kaže Karen Jones, bihevioralni neuroimunolog na Univerzitetu u Kaliforniji. "Takođe je veoma važno imati na umu da neće svaka mama koja ima HSV-2  imati dete sa autizmom."

bebba

Studije stanovništva u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama sa visokim prihodimaukazuju da je prevalencija ASD na 1% do 2%, sa višim stopama za muškarce; prevalencija kod američkih  dečaka je jedan u 42, ili 2,4%. Koristeći podatke Norway Autism Birth Cohort, naučnici-predvođeni  timom sa  Univerziteta Kolumbija-identifikovali su  442 majke dece sa ASD  i uparili ih sa podacima 464 majki koje su rodile nezaraženu decu istog pola, u istom mesecu i godini , od 1999. do 2008. Za sve žene, uzorci krvi su uzimani u sredini trudnoće  i u vreme porođaja. Istraživači su testirali uzorke za antitela na pet mikroba za koje se zna da oštećuju fetus: Cytomegalovirus, Toxoplasma gondii, rubella, HSV-1, and HSV-2.

Visoki nivoi antitela protiv HSV-2 u krvi uzetog u sredini trudnoće ukazuje na infekciju majke nekoliko nedelja ranije, što udvosturčuje rizik da će muška beba biti sa dijagnozom ASD. (Bilo je premalo ženskih beba u studiji za izvlačenje sličnih zaključaka  za devojčice.) Ostala četiri mikroba nisu imali sličan efekat.

Istraživanje ukazuje da povećanje verovatnoće za ASD proizilazi iz kombinacije genetske podložnosti i okidača životne sredine. Ono takođe ukazuje da se ova interakcija dešava u mnogim slučajevima tokom fetalnog života.

U novom radu istraživači pretpostavljaju da je podgrupa žena genetski predispozicionirana za razvijanje intezivanog  imunog odgovora na određene organizme,kao što je HSV-2-, koji izazivaju boleksti i da inflamatorni molekuli i antitela generisana energično imunim odgovorom majke prolaze kroz placentu i oštećuju mozak  fetusa.

"Ne kažemo da je HSV- 2  odgovoran za infekcije mozga [fetusa] i izaziva autizam," naglašava glavni autor Ian Lipkin, ekspert za infektivne bolesti i epidemiolog na Univerzitetu  Kolumbija. Zaista, infekcijafetusavirusom HSV-2 je toliko ozbiljna dačesto dovodi do pobačaja ili mrtvorođene dece. Umesto toga, Lipkin sumnja da jeHSV-2 samo jedan od mnogih negativnih uticaja iz okruženja, koji kad stigne u trudnicu u kritičnom momentu fetalnog razvoja, može izazvati ASD.Ta ideja je komplamentarna sa ranijim radovima, kao što je ovaj u švedskoj studiji koja je pronašla da je hospitalizacija žene zbog bilo kakve infekcije tokom trudnoće povećava rizik od razvija ASD kod deteta za 30%.

trudnoca

Neki naučnici su skeptični da bi sami inflamatorni molekuli mogu  biti odgovorani, delimično zbog velikih promena u strukturi mozga koje se javljaju kod autistične dece u prve 2 godine života, baš kad se javljaju i simptomi ASD. Na primer, jedna studija objavljena u časopisu NATURE  dokumentuje abnormalo veliki rast površine mozga kod beba starih između  6 i 12 meseci kod kojih će kasnije biti dijagnostikovan ASD. "Promene u strukturi neokorteksa mozga kod dece sa autizmom su toliko duboke da je teško čaki zamislitida i infekcije u materici mogu dovesti do takvog odgovora organizma", kaže Peter Hotez, naučnik koji izučava vakcine i pedijatar u Baylor College of Medicine u ​​Hjustonu, Teksas, koji nije bio uključen u novu studiju  i ko je otac autistične 24-godišnje kćerke.

Zašto izloženost nekom od ostala četiri mikroba u toku trudnoće ne utiče na povećan rizik od ASD je jedna od mnogih misterija na koje će buduća istraživanja treba da daju odgovor. Tako da je pitanje i  da li kod ženskih fetusa izloženost HSV2 uvećava rizik od autizma; odgovor na ovo pitanje će zahtevati studije na široj populaciji.

Priredila:  Dragana Stanković- Đorđević, diplomirani def. – logoped,
Tanja Lukovac, master def.- logoped

izvor 

 

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.