Herpes virus kao mogući uzrok autizma

Herpes simpleks  virus  tip 2 (HSV-2), primarni uzrok  genitalne bolesti koji inficira otprilike jedan od  pet američkih žena u reproduktivnom dobu, može, prema novoj studiji igrati ulogu u nastanku autizma. Aktivna infekcija virusom u ranoj trudnoći udvostručuje šanse da će muški plod razviti poremećaj autističnog spektra (ASD) rano u životu, našli su istraživači u proučavanju jednog dela norveške populacije. Nalaz ne znači da će sve trudnice sa aktivanom infekcijom HSV-2 rađati decu sa autizmom, ali kod žena sa genetskom predispozicijom infekcija može biti jedan od od okidača. "To je jedan veoma važan uslov", kaže Karen Jones, bihevioralni neuroimunolog na Univerzitetu u Kaliforniji. "Takođe je veoma važno imati na umu da neće svaka mama koja ima HSV-2  imati dete sa autizmom."

bebba

Studije stanovništva u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama sa visokim prihodimaukazuju da je prevalencija ASD na 1% do 2%, sa višim stopama za muškarce; prevalencija kod američkih  dečaka je jedan u 42, ili 2,4%. Koristeći podatke Norway Autism Birth Cohort, naučnici-predvođeni  timom sa  Univerziteta Kolumbija-identifikovali su  442 majke dece sa ASD  i uparili ih sa podacima 464 majki koje su rodile nezaraženu decu istog pola, u istom mesecu i godini , od 1999. do 2008. Za sve žene, uzorci krvi su uzimani u sredini trudnoće  i u vreme porođaja. Istraživači su testirali uzorke za antitela na pet mikroba za koje se zna da oštećuju fetus: Cytomegalovirus, Toxoplasma gondii, rubella, HSV-1, and HSV-2.

Visoki nivoi antitela protiv HSV-2 u krvi uzetog u sredini trudnoće ukazuje na infekciju majke nekoliko nedelja ranije, što udvosturčuje rizik da će muška beba biti sa dijagnozom ASD. (Bilo je premalo ženskih beba u studiji za izvlačenje sličnih zaključaka  za devojčice.) Ostala četiri mikroba nisu imali sličan efekat.

Istraživanje ukazuje da povećanje verovatnoće za ASD proizilazi iz kombinacije genetske podložnosti i okidača životne sredine. Ono takođe ukazuje da se ova interakcija dešava u mnogim slučajevima tokom fetalnog života.

U novom radu istraživači pretpostavljaju da je podgrupa žena genetski predispozicionirana za razvijanje intezivanog  imunog odgovora na određene organizme,kao što je HSV-2-, koji izazivaju boleksti i da inflamatorni molekuli i antitela generisana energično imunim odgovorom majke prolaze kroz placentu i oštećuju mozak  fetusa.

"Ne kažemo da je HSV- 2  odgovoran za infekcije mozga [fetusa] i izaziva autizam," naglašava glavni autor Ian Lipkin, ekspert za infektivne bolesti i epidemiolog na Univerzitetu  Kolumbija. Zaista, infekcijafetusavirusom HSV-2 je toliko ozbiljna dačesto dovodi do pobačaja ili mrtvorođene dece. Umesto toga, Lipkin sumnja da jeHSV-2 samo jedan od mnogih negativnih uticaja iz okruženja, koji kad stigne u trudnicu u kritičnom momentu fetalnog razvoja, može izazvati ASD.Ta ideja je komplamentarna sa ranijim radovima, kao što je ovaj u švedskoj studiji koja je pronašla da je hospitalizacija žene zbog bilo kakve infekcije tokom trudnoće povećava rizik od razvija ASD kod deteta za 30%.

trudnoca

Neki naučnici su skeptični da bi sami inflamatorni molekuli mogu  biti odgovorani, delimično zbog velikih promena u strukturi mozga koje se javljaju kod autistične dece u prve 2 godine života, baš kad se javljaju i simptomi ASD. Na primer, jedna studija objavljena u časopisu NATURE  dokumentuje abnormalo veliki rast površine mozga kod beba starih između  6 i 12 meseci kod kojih će kasnije biti dijagnostikovan ASD. "Promene u strukturi neokorteksa mozga kod dece sa autizmom su toliko duboke da je teško čaki zamislitida i infekcije u materici mogu dovesti do takvog odgovora organizma", kaže Peter Hotez, naučnik koji izučava vakcine i pedijatar u Baylor College of Medicine u ​​Hjustonu, Teksas, koji nije bio uključen u novu studiju  i ko je otac autistične 24-godišnje kćerke.

Zašto izloženost nekom od ostala četiri mikroba u toku trudnoće ne utiče na povećan rizik od ASD je jedna od mnogih misterija na koje će buduća istraživanja treba da daju odgovor. Tako da je pitanje i  da li kod ženskih fetusa izloženost HSV2 uvećava rizik od autizma; odgovor na ovo pitanje će zahtevati studije na široj populaciji.

Priredila:  Dragana Stanković- Đorđević, diplomirani def. – logoped,
Tanja Lukovac, master def.- logoped

izvor 

 

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.