Disleksija i disgrafija

Ako disleksično dete ne uči kako ga vi podučavate, možete li ga podučavati na način kako on uči?

DISLEKSIJA

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih  edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, 2000).       Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju). 

Kako da je prepoznamo?

Neki od simptoma koji se javljaju kod poremećaja čitanja su:

  • nemogućnost zapamćivanja slova;
  • česte zamene vokala unutar reči;
  • zamenjuju slova koja su slična po obliku;
  • zamenjuju slova koja su fonetski slična (b-p, d-t, g-k, m-n itd.);
  • zastoji pred početak reči;
  • čitaju slovo po slovo ili seckaju na slogove;
  • ponavljanje slova ili sloga;
  • preskakanje kratkih reči (veznika, predloga...)
  • preskaču slova, reči i redove;
  • nepoštovanje ortografskih pravila (zareza, tačke);
  • sporo i nesigurno čitanje;
  • nerazumevanje pročitanog,  zbog čega imaju teškoće u donošenju zaključaka;
  • zamenjuje, izostavlja i dodaje slova i slogove unutar reči (on-ne, je-ej, mi-im,

         brod - borod, brada - barada, dobar – obar, vrata – trava, novi – vino...)

 DISGRAFIJA

Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja ili sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. (Golubović, 1998).

Kako da je prepoznamo?

Simptomi disgrafije su:

  • nedovoljno uočavanje razlika  između  slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene;
  • teškoće sa zapamćivanjem slova;
  • izokretanje na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole;
  • pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;
  • neuredan rukopis
  • tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;
  • redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;
  • reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;
  • česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova „retuširana“,
  • slova su uglasta, okrugline su spljoštene;
  • slova se ne nadovezuju, nego se često sudaraju, jedna naležu na druga;
  • slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima;
  • slova pretežno piše u srednjoj zoni;
  • zamenjivanje sličnih slova, kako grafički tako i fonetski slična slova;
  • umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);
  • izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);
  • pisanje dve ili više reči zajedno.

Disleksija

 

Deca sa disleksijom i disgrafijom mogu ispoljavati i smetnje  u matematici:

•  ogledalsko pisanje  brojeva;

•  remećenje  oblika geometrijskih figura (figure često imaju "uži" u svakom uglu);

•  linija ostaje otvorena prilikom crtanja nekog oblika;

•  smetnje u reprodukovanju zapamćenih figura i likova;

•  zadatke na dnu stranice  rešavaju  mnogo lošije nego na početku/vrhu stranice;

•  zapisuju jedno, a čitaju nešto sasvim drugo;

•  smetnje u  zapisivanju brojeva i računanju;

•  smetnje u svim zadacima koji zahtevaju manipulisanje sitnim predmetima (greške u brojanju u početnoj fazi učenja aritmetike);

•  smetnje u razvrstavanju predmeta prema obliku, veličini, boji i dr.

 Pogreške u čitanju i pisanju brojki:

  • zamenjivanje brojki u horizontalnom smeru, npr. 45 umesto 54;
  • zamenjivanje brojki u vertikalnom smeru, npr. 6 umesto 9 ili 63 umesto 93;
  • zamenjivanje jedne brojke dvocifrenog broja, npr. 63 umesto 68;
  • pogađanje ili pogrešno čitanje/pisanje obeju brojki, npr. 65 umesto 47.

Ne bi se moglo tvrditi da je bilo koji simptom specifičan za disleksiju i disgrafiju, i da se slični simptomi ne javljaju povremeno kod svakog učenika. Većina navedenih simptoma može se pojaviti kod velikog broja dece koja nemaju disleksiju/disgrafiju, što često zbunjuje roditelje i učitelje. Međutim, osnovna je razlika kvantitativna i kvalitativna. Simptomi kod osoba s disleksijom i disgrafijom su brojniji, jače izraženi i dugo traju.

Šta nije disleksija i disgrafija?!

-  Deca koja dolaze iz sredine koja im ne pruža dovoljnu stimulaciju za razvoj veština potrebnih za sticanje sposobnosti čitanja i pisanja - pedagoški zapuštena deca.

-  Deca koja su u fazi početnog čitanja i pisanja često bila odsutna iz škole zbog bolesti i sama ne mogu nadoknaditi propušteno.

-  Deca koja su "psihički odsutna" iako redovno pohađaju  nastavu; uzroci mogu biti različiti (emocionalne smetnje zbog situacije u porodici - preseljenja, razvoda roditelja... ).

-  Nedovoljno "zrela" deca kojima je tempo odvijanja nastave prebrz, a metodički postupci ne odgovaraju njihovom kognitivnom stilu.

-  Deca sa blažim pasivnim ili aktivnim poremećajima u ponašanju - u otporu su ili agresiji i čim se ukloni uzrok takvog ponašanja,  rezultati u radu su bolji.

ŠTA i KAKO DALJE?

Dijagnostiku i tretman disleksije, disgrafije i diskalkulije vrši isključivo dipl. defektologlogoped. Tretman se sprovodi individualno, uz saradnju sa učiteljima, školskim psiholozima i roditeljima.

Logoped predstavlja glavnu kariku u lancu: učenik – logoped – škola – porodica.

Ukoliko se detetov nedostatak uoči na vreme i blagovremeno uputi na logopedski tretman rezultati će biti bolji, a  detetu će biti lakše da koriguje svoje čitanje, pisanje i/ili računanje.       Učitelji su dužni da prilagode i modifikuju svoj način rada u odnosu na sposobnosti i potrebe deteta sa ovakvim problemima. Samo na taj način se mogu smanjiti negativne posledice koje mogu nastati nestručnimradomi nerazumevanjem ovakvih problema. Ovi učenici gube na samopouzdanju i stvaraju otpor prema svemu što ima veze sa učenjem i školom (ne računajući odmore između časova). Stalni pritisak odraslih i loše vrednovanje od strane vršnjaka neretko uzrokuju doživljaj frustracije, što možemo izbeći istrajnimradom. Učitelj, odnosno učiteljica, koji su upoznati sa detetovim smetnjama, zauzeće svakako tolerantniji stav prema učenikovim problemima i kroz duže vremensko razdoblje tolerisati njegov slabiji uspeh i olakšati mu teškoće u opismenjavanju.

Uvek treba imati na umu da nije reč o detetu koje ne želi ili neće, nego ne može.                                                

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 40 74 512

011 29 70 891

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.