Deca sa autizmom mogu da se nauče socijalizaciji

Debra Kamps sa Univerziteta Kanzas je prvi put počela da istražuje poboljšavanje socijalne i komunikacione sposobnosti, u prirodnom okruženju kao što su škole, 1970-tih. Bilo je teško naći decu sa autizmom koja su bila u učionici sa svojim vršnjacima tipičnog razvoja.

Danas Kamps i njene kolege sa Univerziteta Vašington  znaju kako nastavnici, logopedi i drugi mogu da nauče socijalne i komunikacijske veštine decu sa autizmom i njihove vršnjake u učionici i prilikom ručka za stolom, čak i na odmoru, a to su dokazala prva velika istraživanja koja su se bavila socijalnom interakcijom godinama.

"Mi znamo kako se to radi i naša istraživanja su nam pokazala da nije teško ukazati drugim ljudima kako to isto da primene" izjavila je Kamps. Studija je rađena četiri godine, radilo ju je 95 učenika sa autizmom u Kanzasu i Vašingtonu.

autizam socijalizacija

Grupa od pedeset šestoro dece sa autizmom od obdaništa do prvog razreda spojena je sa dva-tri vršnjaka tipičnog razvoja, a ostalih trideset dvetoro je činilo kontrolnu grupu. Ova grupa je usresređena na socijalnu komunikaciju gde su imali zadataki da u svakoj prilici govore, kada je za to potrebno “reči ljubaznosti": molim te, hvala… dok se igraju međusobno sa igračkama ili društvenih igara. Bilo je potrebno saznati da li deca koriste naučene obrasce i van tog konteksta u široj socijalnoj sredini. Istraživači su dečija ponašanja van grupe pratili određenim sondama kroz četiri vremenske tačke. Oni su istražili da se deci sa autizmom koja su učestvovala u tom istraživanju poboljšala, ne samo socijalna komunikacija tokom interakcije sa vršnjacima, već i da su češće bili inicijatori komunikacije u vršnjačkim grupama.

Nastavnici su takođe primetili poboljšanje u socijalnoj komunikaciji i interakciji dece na času u školi, imali su voljnu interakciju, komunikaciju, deca su bila društvenijia i pokazivala su bolje ponašanje u učionici. Iako se ova strategija i dalje ne koristi rutinski u školama, najčešće zbog nedostatka resursnih sredstava, Kamps polaže nade u rezultate ove studije koji će mnogo toga promeniti. O tome govori i činjenica da su neki profesori koji su učestvovali u studiji počeli da koriste ovu metodu u svojim učionicama.

Priredila i prevela Sloba Jeremić, logoped
Tanja Lukovac, master def. -logoped

Debra Kamps, Kathy Thiemann-Bourque, Linda Heitzman-Powell, Ilene Schwartz, Nancy Rosenberg, Rose Mason, Suzanne Cox. A Comprehensive Peer Network Intervention to Improve Social Communication of Children with Autism Spectrum Disorders: A Randomized Trial in Kindergarten and First Grade. Journal of Autism and Developmental Disorders, 2014; DOI: 10. 1007/s10803-014-2340-2

Pratite nas na FB!

Kontakt info

Mirijevski bulevar 17b. Karaburma

011 29 70 891

011 40 74 512

065 865 12 60

 higialogos@gmail.com

Brzi kontakt:

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Logopedskog centra Higia logos. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava centra i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://logoped.org.rs i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.