• Neverbalna komunikacija

    Humana komunikacija, odnosno komunikacija kod čoveka je veoma intenzivna, veoma složena i raznovrsna, uz to je i veoma učestala. Ona je stalni pratilac ljudske aktivnosti i uključena je gotovo u celokupno čovekovo ponašanje. Uz verbalne simbole, čovek stalno koristi i neverbane komunikacione znakove.Ono što ne možemo izraziti verbalnim putem, može kompenzovati neverbalna komunikacija, koja je često iskrenija i autentičnija od verbalne komunikacije. Veoma česti neverbalni komunikacioni znakovi su promena u izrazu lica i drugi pokreti, telesni dodiri i razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i zadržavanje pogleda. Neverbalne znakove koji pružaju prisutnima informacije čine i način odevanja i ukrašavanja, hod i način pozdravljanja, način slušanja sagovornika... Neverbalne poruke nose emocionalnu i nesvesnu poruku.

  • Stimulacija govora u periodu ranog razvoja

    Pod ovim podrazumevamo stimulativni tretman do navršene tri godine. Razvoj se može pratiti kao fizički (telesni), psihički I kroz manifestacije u ponašanju, koje su ujedno i najupadljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Uredan razvoj i razvojne norme nam ukazuju da (ne sasvim potpuno kruto, jer ličnost u razvoju posmatramo celovito) znamo šta da očekujemo kod deteta u odnosu na uzrast. Ukoliko se u određenom procenjivanom interesnom polju, pojavi odstupanje veće od šest meseci, kažemo da se radi o razvojnom kašnjenju.

  • Tikovi

    Tikovi su brzi, nevoljni, nekontrolisani pokreti ili zvukovi koji inače imaju oblik voljne automatske radnje ili simboličkog pokreta ( treptanje, namigivanje, smicanje ramena, nakašljavanje, istezanje vrata). Oni mogu imati simbolizaciju, ali mogu biti i neka vrsta motorne reakcije na ugroženost (pokreti koje je dete učinilo u trenutku nastupanja straha); mogu imati i kontrafobično značenje i mogu se približiti prisilnim radnjama ili biti elemenat imitacije. Javljaju se i kod odraslih, al su ipak češći kod dece.

  • Uopštena pravila obraćanja deci sa govorno-jezičkim smetnjama

    Pre svega, trebalo bi pomenuti uopštena pravila obraćanja deci sa jezičkim smetnjama. Kao što je već rečeno, ova deca slušaju, ali kao da nas ne čuju, pa se način obraćanja mora prilagoditi višestruko: