Menu Close

NAČIN NA KOJI GOVORIMO ODREĐUJE NAČIN NA KOJI SPOZNAJEMO SVET

Za pravilan razvoj govora moraju biti ispunjeni određeni anatomsko-fiziološki uslovi. Osnova za taj razvoj je zdrav nervni sistem sa intaktnim  i dozrelim govornim centrima i nervnim vezama između njih, čiji je zadatak nadzor, programiranje, usklađivanje i delovanje govornog aparata. Osim toga, moraju biti pravilno i dobro razvijene i psihičke funkcije kao što su: opažanje, pažnja, memorija (naročito slušna i vizuelna), mišljenje.

Čula- receptorni sistem (odgovorna za prijem draži) i senzorni sistem moraju biti očuvani, a govorni aparat zdrav i da uredno obavlja svoju funkciju. Takođe mora biti očuvan  transmitorni sistem (senzitivni-aferentni i motorni-eferentni putevi). I na kraju, vrlo je bitan  pravilan i uzoran govor dečije okoline.

Teorija generativnog pristupa jeziku, tvrdi da deca poseduju urođenu sposobnost za jezički razvoj, tj. da je ljudski  mozak “spreman” za jezik, u tom smislu da kad se deca izlože uticaju jezika, automatski počinju da funkcionišu određeni opšti principi za otkrivanje i struktuiranje jezika. Ti principi čine dečiji “mehanizam za usvajanje jezika” (Kristal 1996).

 

Usvajanje jezika zapravo počinje i pre nego što dete izgovori prvu reč. Usvajanje jezika počinje onda kada dete i majka počinju usvajati stabilan interakcijski okvir. Ako je u prvih 10 meseci dete nezainteresovano za zvuk i govor, izostaje imitiranje glasova oko sebe, gukanje, tepanje, može se posumnjati da dete ne čuje dobro ili da je autistično.

Obično devojčice progovore pre dečaka. Među decom su, naravno, i individualne razlike koje su uslovljene izrazitijom dispozicijom za komunikaciju, boljim uzorima za govor, jačim pobudama za govornu aktivnost i većom spremnošću za slušanje i imitiranje. 

Razvitak sposobnosti verbalne komunikacije sastoji se iz 5 etapa:

  1. Prejezičko izražavanje; 
  2. Fonološki razvoj; 
  3. Morfološki razvoj; 
  4. Sintaksni razvoj; 
  5. Semantički razvoj. 

Kroz komunikaciju sa okolinom dete usvaja jezik. Govor se razvija i usvaja kroz faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna faza uslovljava narednu. Neverbalni oblici komunikacije razvijeni u prvoj godini života – prelingvalna faza-traje od novorođenačkog krika pa do svesne upotrebe prve reči – u proseku od 10. do 12. meseca života. Dalje se usavršavaju u govorno verbalnoj komunikaciji – lingvalna faza. Sa 9-12 meseci dete već zna 3-5 reči, koje upotrebljava sa značenjem. Razume i odaziva se na svoje ime. Sa 12-18 meseci razume jednostavna pitanja. Na zahtev pokazuje svoj nos, oko, uvo. Ima aktivan rečnik od 5-6 reči. Upotrebljava frazu od dve reči. Od 18-23. meseca zna da imenuje jedan ili više predmeta (stvarnih ili na slici). Izgovara jednostavne fraze i rečenice. Zna da odgovara na jednostavna pitanja. Na kraju druge godine dete u svom rečniku ima oko 300 reči. Posle druge godine života deteta, dalji tok razvoja će zavisiti od prirodnih sposobnosti deteta, ali i od uticaja sredine u kojoj živi. Od druge do četvrte godine dete ovladava tehnikom govora i svoju pažnju usmerava na govorni sadržaj. Oko treće godine  upotrebljavaju  različite gramatičke oblike (imenice i uzvici do godinu ipo dana; pridevi  i  prilozi  posle godinu ipo dana; glagoli i zamenice krajem druge godine;  veznici,  predlozi, brojevi u trećoj godini. Sve osnovne rečenične strukture, dete normalnog razvoja usvoji između druge i četvrte godine. Gramatički razvoj se završava oko pete (Kristal) ali novije studije su pokazale da se usvajanje pojedinih tipova konstrukcija odvija  i tokom 10 i 11 godine. Na uzrastu od 4-5 godina koristi sve vrste reči. Rečnik se kreće od 500-1000 reči. Nakon pete godine počinju se usvajati aspekti jezika, kao što je razumevanje metafora, šala i zagonetki, to je vreme intenzivnog razvoja naracije. Tokom razvoja, rečnik deteta će sve više ličiti na jezik odraslih.  Semantički razvoj nastavlja se kroz školski period i traje tokom celog života odrasle osobe. Usvajanjem govora dete istovremeno ovladava  značenjem, gramatičkim strukturama, pragmatikom. 

Za ranu produkciju glasova ili fonaciju dete stiče proprioceptivna i auditivna iskustva, koja će mu omogućiti voljnu produkciju glasova. Deca od 3-3,5 god. pravilno izgovaraju 18 glasova: vokale a, e, i, o, u; plozive p, b, t, d, k, g; nazale m, n; frikative f, v, h, j; lateral l. Dopuštena odstupanja od pravilnog izgovora su distorzije afrkata c, č, dž, ć, đ; distorzija vibranta r; distorzija frikativa s, z, š, ž i supstitucije nazala nj sa n i lateral lj sa l. Deca 3,5-4 god. dodaju svom ispravnom izgovoru i nazal nj. Deca od 4-4,5 godine pravilno izgovaraju još dodatno  lj, r.  Osim napred pomenutih distorzija može se tolerisati nedovoljna  vibrantnost  glasa r. Od 4,5-5,5 god toleriše se samo distorzija frikativa š, ž i afrikata č, dž, ć, đ u smislu umekšavanja ili slabe okluzije.

Dete koje je navršilo 5,5 god. trebalo bi pravilno da izgovara sve glasove.