• Elektivni mutizam

    Elektivni mutizam ili selektivni mutizam se najčešće javlja kod dece na predškolskom i ranom školskom uzrastu a manifestuje se time što deca prestaju da govore sa osobama iz svoje okoline, ali zato govore sa onima sa kojima su emocionalno bliski.Dakle dete selektivno bira situacije i osobe sa kojima govori i one kada ne govori . Ova deca su sposobna da govore, ali to ne čine ili ne mogu da čine u određenim situacijama i pred određenim ljudima, što znači da postoji selektivnost u upotrebi govora.Elektivni mutizam se javlja kod senzibilne dece, kod dece kod koje postoje izvesna odstupanja u temperamentu, kao što su apatičnost, povučenost, pasivnost, stidljivost, strašljivost pa i anksioznost, fobije, deficijentna motivacija i volja Deca sa elektivnim mutizmom imaju slabije socijalne kontakte, odnosno slabije se druže sa drugom decom i ostvaruju kontakte.

  • Logoped je...

    logoped

    Logoped se bavi pre svega detekcijom, dijagnostikom, prevencijom, terapijom (habilitacionim ili rehabilitacionim radom) dece i odraslih sa verbalnim i/ili neverbalnim komunikacijskim smetnjama, kao i savetodavnim radom.

    Koje su to smetnje koje spadaju u područje rada logopeda?

    Smetnje sa glasom, govorom i jezikom, sluhom, smetnje u čitanju, pisanju i računanju. Logoped pomaže u otklanjanju ili značajno ublažava razvojne govorno-jezičke smetnje(habilituje razvojne govorne smetnje ili rehabilituje oštećene funkcije patologije verbalne i neverbalne komunikacije) bilo kod koje razvojne patologije:pervazivne, gnosogene, sociogene, psihogene patologije verbalne komunikacije, razvojne patologije verbalne komunikacije, ADD/ADHD, tikova i produženog dnevnog i noćnog umokravanja.Takođe vrđi rehabilataciju navedenih sredstava verbalne komunikacije kod odraslih.

  • Senzorna integracija

    Senzorna integracija (SI) je način na koji naš nervni sistem obrađuje (procesuira) informacije (čulne osete, nadražaje) pristigle u mozak iz spoljašnje sredine i iz samog tela, a u cilju njihovog smislenog korišćenja. Disfunkcija senzorne integracije se pojavljuje kada su mozak i nervni sistem u nemogućnosti da adekvatno integrišu čulne informacije (nadražaje). Kada se javi takvo stanje, te informacije se interpretiraju na pogrešan način što ima za posledicu smetnje u percepciji, ponašanju i učenju.

  • Stimulacija govora u periodu ranog razvoja

    Pod ovim podrazumevamo stimulativni tretman do navršene tri godine. Razvoj se može pratiti kao fizički (telesni), psihički I kroz manifestacije u ponašanju, koje su ujedno i najupadljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Uredan razvoj i razvojne norme nam ukazuju da (ne sasvim potpuno kruto, jer ličnost u razvoju posmatramo celovito) znamo šta da očekujemo kod deteta u odnosu na uzrast. Ukoliko se u određenom procenjivanom interesnom polju, pojavi odstupanje veće od šest meseci, kažemo da se radi o razvojnom kašnjenju.

  • Uopštena pravila obraćanja deci sa govorno-jezičkim smetnjama

    Pre svega, trebalo bi pomenuti uopštena pravila obraćanja deci sa jezičkim smetnjama. Kao što je već rečeno, ova deca slušaju, ali kao da nas ne čuju, pa se način obraćanja mora prilagoditi višestruko:

  • Vežbe fine motorike šake i prstiju

    Pred vama je odlomak iz knjige "Progovorilica" Tanje Lukovac koji će vas upoznati sa vežbama za finu motoriku šake i prstiju. Ukoliko ste zainteresovani da saznate o knjizi, možete nas pozvati ili pročitati više ovde: Progovorilica.
  • Vežbe za poremećaje čitanja i pisanja

    logopedske vezbeKako roditelji mogu pomoći deci sa smetnjama u čitanju i pisanju?
    Dete sa disleksijom i disgrafijom treba da:

    • nauči da pravilno drži olovku i papir i pravilan položaj tela
    • koristi sveske sa linijama ili kvadratićima, po mogućstvu sa obeleženim marginama,
    • detetu omogućiti da se služi priborom za pisanje koji mu najviše odgovara, 
    • dozvoliti detetu da koristi pismo koje mu više odgovara (ćirilično ili latinično; štampana ili pisana slova),
    • često hvaliti i motivisati dete, kako bi se izbegla frustriranost i gubitak samopouzdanja.
  • Značaj ucestalosti tretmana u terapiji dečije govorne apraksije

    Cilj: Ova studija istražuje značaj veće učestalosti tretmana u toku govorne terapije kako bi utvrdili  da li veća učestalost dovodi do povećanja učinka u tretmanu, kao I tretman motorike govora, u obliku generalizacije na neobučavane reči.