Logo-Majdaonica

Svakog prvog četvrtka u mesecu u DKC Majdan održava se Logo-Majdaonica! Program se odvija u grupi od 6-8 dece sa roditeljima u period od 17:00 do 17:45
Uzrast dece: od 6 do 30 meseci. U grupi sa roditeljima i njihovim mališanima, uz stručno vođenje i podršku Tanje Lukovac, logopeda-mastera, uz stručne savete i odgovore na Vaša pitanja, naučićemo kako da pravilno stimulišemo psihomotorni razvoj deteta, kroz igru, bez straha, sa mnogo ideja i raznih vežbica.

Za decu rođenu sa izvesnim rizikom, sprovodimo poseban program vežbi. Na raspolaganju će biti Progovorilica sa setom didaktičkih kartica u boji uz poseban popust od čak 50% za sve polaznike.

Da se podsetimo

Govorni razvoj započinje od rođenja. Uloga pravilne stimulacije, ubrzava detetovo učenje, a time i psihomotorni razvoj. U ranom detinjstvu se formira temelj za razvoj govora. Stimulacija gesta, motorike tela, fine motorike šake, imitativnih sposobnosti, slušanja, ubrzava razvoj govora, koji je zapravo i osnova mišljenja. Iskoristimo tzv “Zone naprednog razvoja”. Odaberimo pravilno materijal za igru. Sinhronizujmo gledanje, slušanje i pokret. Naučimo “što više delimo ljubav – tako je uvećavamo”!

Značaj ranog tretmana

Razvoj deteta se odvija kroz interakciju bioloških činilaca i faktora sredine, dakle, nasleđe naspram uticaja sredine. Razvoj je unapred određen genetskim faktorima, pa često kažemo da je nasleđe nečija sudbina, a sam razvoj je proces sazrevanja. Međutim, sredinski činioci su presudni u određivanju toka i ishoda razvoja deteta. Odgovarajućim uticajima sredine moguće je oblikovati i odrediti ishod razvoja deteta. Uloga okruženja deteta je, bez sumnje, značajan faktor za razvoj maternjeg jezika, jer ubrzava detetovo učenje, a time i razvoj. Naravno, prevashodno je važan način kako će se sti mulisati govor ove dece.

Najosetljiviji period razvoja govora traje od rođenja do treće godine života, jer je tada razvoj veoma intenzivan. To je period tzv. „ranog detinjstva” i možemo u tom smislu reći i „period tokom koga se formira temelj razvoja govora”. Rani uzrast (rano detinjstvo) je ključan za razvoj maternjeg jezika i ne treba čekati i propuštati dragoceni period za dečiji razvoj govora. Rana iskustva su presudna i od najvećeg uticaja na dalji tok razvoja. To su tzv. kritični periodi za razvoj nekih sposobnosti. Kritične periode možemo bolje shvatiti kao senzitivne (osetljive) periode kada je dete najspremnije za određenu vrstu podsticaja.

Ako se neki segmenti govorno – jezičkog razvoja ne pojave u određenom periodu, može, više ili manje, doći do disharmoničnog razvoja I dete počinje da pati. Dete ne ume da se pravilno i adekvatno izrazi, često je nezadovoljno i često postaje nezadovoljno, nekada i agresivno. Od trenutka otkrivanja do uspostavljanja dijagnoze o razvojnom odstupanju, nekada protеknе prиlиčno vremena. Potrebno je znati, ukoliko roditelji dobiju „savete“ da je dete malo, i da treba sačekati dok ono napuni određeni broj godina, da se tek onda jave logopedu, ne ide u korist detetu.Prva tri meseca verbalna komunikacija je period refleksnih aktivnosti kao i odgovor na spoljne stimuluse,beba se osmehuje i guče.Zadovoljavajući potrebe deteta bogati i verbalnu komunikaciju.To naročito treba primrnjivati kod dece čije su majke imale rizične trudnoće.

Prevencija govorno-jezičkih smetnji

Kako i kada započeti prevenciju? Na ovo pitanje ovako odgovara jedna engleska poslovica: „20 godina pre rođenja”. Dakle, vaspitanje govora moramo početi od vaspitanja sopstvenog govora.Sa prevencijom poremećaja govora bi trebalo započeti mnogo pre rođenja bebe. Roditelji nasleđivanjem svojoj deci predaju predispoziciju govorne i komunikativne sposobnosti, preko genetskog mehanizma nasleđivanja. U slučaju genetskih bolesti u porodici, abnormalnih prethodnih trudnoća ili starosti majke preko 35 godina, neophodna su genetska ispitivanja. Od velikog su značaja optimalno dobri uslovi tokom čitave trudnoće, naročito u prvom tromesečju, kada se formira nervni sistem deteta i dešava ukupna organogeneza. Većina malformacija lica i govornih organa (rascepi, nepravilnosti vilica) nastaje u toku embrionalnog razvoja i mogu biti prouzrokovane: konzumiranjem alkohola, pušenjem, oblačenjem tesne i neudobne odeće, određenim bolestima majke, toksikozom, trovanjem, psihičkim i fizičkim traumama tokom trudnoće. Kada uzmemo u obzir sve navedeno, jasna je smisao poslovice „20 godina pre rođenja”. Uopštene mere prevencije su potrebne svakom detetu i ispoljavaju se u zdravom životu svakog roditelja, pre i tokom trudnoće majke, u ispravnoj i bogatoj stimulaciji razvoja govora. Ipak, postoji grupa dece koja zahteva specifičnu i intezivniju prevenciju. To su deca koja spadaju u „rizičnu grupu“.

Bolje sprečiti nego lečiti

Značaj preventivnog rada za „riziko decu“

Kako bi se izbegle ili smanjile govorno-jezičke poteškoće na što je moguće mаnju mеru stimulativni pristup za razvoj komunikativnih i govorno-jezičkih sposobnosti.

„Riziko dece” na rođenju, trebalo bi da otpočne od samog rođenja, savetima datim roditeljima kako da sprovode stimulativni rad, i habilitacionim postupcima.