Menu Close

LEPO IZGOVORENA REČ SVA VRATA OTVARA

Čim novorođenče stigne u kuću, roditelji ga obasipaju ljubavlju i nežno mu se obraćaju, stimulišući i podstičući njegov razvoj. Ono se prvo osmehuje, pa grleno smeje, guče, brblja, a roditelji uzvraćaju slično, podražavajući bebino glasa­nje. U razvoju komunikativnih sposobnosti deteta vrlo je značajna uvremenjenost odgovora roditelja na signale deteta i sposobnost majke da pročita poruku u signalima deteta. Ovako za „Baby planetu“ počinje priču o važnom aspektu dečjeg razvoja – razvoju govora, logoped Tanja Lukovac, iz logopedskog centra „Higia logos“

 

    Odrasli se, posebno majke, specifično obraćaju deci, “majčinskim govorom” – pojednostavljeno, vodeći računa da je njihov govor lako prepoznatljiv i razumljiv – naglašava Tanja Lukovac. Roditelji prvi primete svaku nepravilnost ili odstupanje u razvoju deteta, naročito u govorno-jezičkom razvoju, jer se to najpre čuje i zapazi. Ali od trenutka otkrivanja do uspostavljanja dijagnoze o razvojnom odstupanju nekada protekne prilično vremena, upozorava naša sagovornica. Roditelji često dobiju „savete“ da je dete malo i da sače­kaju dok ne napuni određeni broj godina (neretko i četiri-pet), pa da se tek onda jave stručnjaku. 

Govorni razvoj

  • Krajem prvog meseca – dete obraća pažnju na zvuk
  • Od dva do pet meseci – reaguje na iznenadne šumove i obraća pažnju na govor. Tada već počinje i prva vokalizacija, guče.
  • Sa šest do osam meseci – dete se već glasno smeje u funkciji komu­nikacije. Javljaju se i prvi odvojeni slogovi (ta-ta-ta).
  • Sa devet meseci – dete razume zabrane „no-no“, razume i odaziva se na svoje ime, sluša, imitira i „uvežbava“ zvuke svoje okoline i sve više nerazumljivo brblja.
  • Pred kraj prve godine života – počinju varijacije u melodiji, ritmu i tonu glasa i tada svesno upotrebljava prvu reč, iako je mnogo ranije razumelo šta mu majka govori.
  • Sa navršenom godinom zna tri do pet reči sa značenjem.
  • Sa 12-17. meseci razume jednostavna pitanja, na zahtev pokazuje svoj nos, oko, uvo. Upotrebljava frazu od dve reči.
  • Sa 18-23. meseca izgovara jednostavne fraze i proste rečenice i zna odgovore na jednostavna pitanja.
  • Na kraju druge godine u svom rečniku ima oko 300 reči.
  • Posle druge godine života dalji tok razvoja zavisiće od prirodnih sposobnosti deteta, ali i od uticaja sredine u kojoj živi.
  • Od druge do četvrte godine ovladava tehnikom govora i pažnju usmerava na značenje reči i rečenica. Ulazi u fazu potpune rečenice, a rečnik deteta se kreće od 500-1.000 reči.
  • Na uzrastu od 4-5 godina ulazi u fazu „radoznalosti“, kada inten­zivno razvija saznanje o svetu koji ga okružuje koristeći se u velikoj meri jezikom.
  • Nakon pete godine počinju se usvajati određeni aspekti jezika, kao što je razumevanje metafora, šala i zagonetki, kao i intenzivan razvoj naracije.
  • Period „stvaralaštva u jeziku“ nastaje nešto pre polaska u školu. To­kom razvoja rečnik deteta će sve više ličiti na rečnik odraslih. Bogaće­nje novim značenjima trajaće čitavog života.

 

Kako da se roditelji ponašaju?

 

Ako deca ne izgovaraju neke glasove, nenametljivo skretanje pažnje odraslih na određeni glas deluje autokorektivno na dečiji izgovor. Autokorekcija se u tom slučaju odvija bezbolno, brzo i lako, bez intervencije sa strane. Netaktično skretanje pažnje ima suprotni efekat!

 

Stručni saradnik časopisa Baby Planeta:

master def.-logoped Tanja Lukovac

Logopedski centar Higia Logos