AUTIZAM I POZORIŠTE
Istraživanje sprovedeno na engleskom Kent Univerzitetu koristi kreativnost i kao način komunikacije (˙komunikacijski most) sa decom koja imaju autizam.
U članku: Materijalni glasovi: intermedijalnost i autizam u časopisu Istraživanje u drama edukaciji (pozorišnoj edukaciji, teatar edukaciji), Dr. Melisa Trimingem (Melissa Trimingham) i profesor Nikola Šognesi (Nicola Shaughnessy) sa Univerziteta umetnost, tvrde da se autizam i dalje karakteriše kao svet kom je teško prići zbog poremećaja interpersonalne povezanosti, srodnosti. Istraživači su uključili decu u pozorišno iskustvo (doživljaj), pri tome koristeći svetlo, zvuk, lutke, maskirane likove, u kojem su deca slobodna da se igraju i reaguju, komuniciraju, posmatraju i zajedno učestvuju.
Pomenuto značajno istraživanje koje koristi pozorište kao sredstvo u poboljšanju (lečenju, tretiranju) autistične dece započeto je u Kolegijumu za Umetnost i ljudska istraživanja koji je pokrenuo projekat pod nazivom: Zamislimo autizam: Pozorište, Performans i intermedijalnost kao intervencije za spektrum autistističnih simptoma (uslova, STANJA). (eng. Imagining Autism: Drama, Performance and Intermediality as Interventions for Autistic Spectrum Conditions’). U periodu od četiri godine (2011-2014) projekat je primenjen u specijalnim školama, a zatim se proširio na rad sa porodicama. Cilj projekta je da pruži pomoć porodici tako što će im ukazati na pomenuti metod i da ih nauči kako da ga primene na slučaju autističnog deteta. U tom procesu koristiće pozorište, lutke, multisenzorne materijale, pa čak i komediju kako bi pomogli pri specifičnom (izazivajućem) ponašanju.
Program za porodice je razivijen u saradnju sa učiteljima i saradnicima Nacionalnog Autističnog društva, (engl.National Autistic Society) i pokriven od strane Kent Univerziteta. Pisci pozorišnih komada su uglavnom roditelji autistične dece ili osobe lično povezane sa slučajevima autizma. Detaljnim posmatranjem (opservacijom) dva deteta, pokazano je (demonstrirano) je kao ‘’intermedijalnost’’ otključava (otvara) neke od mnogih i različitih jezika koji autistična deca koriste, olakšavajući njihovu samosvesnost. Time se zalažu za širu upotrebu kreativnih materijalnih sredstava (jezika), kao što su lutkarsko pozorište, pozorište, kostimi, projekcije, mikrofoni, svetlo i zvuk u predstavama koja će povezati stvarno iskustvo autizma (direktno, proživljeno) i praksu,
Preuzeto sa: https://www.sciencedaily.com/
Priredila i prevela Sloba Jeremić, master def. logoped; logopedski centar Higia Logos