ABA metoda

Kod nas nema razvijenog sistema za ranu intervneciju za decu s autizmom. Poremećaj često ostaje nepoznat do četvrte godine života, vremena kada bi rana intervencija imala najveći učinak. Dosadašnja praksa pokazuje da proces dijagnostikovanja autističnog poremećaja u spektru traje i do detetove četvrte godine.

Iskustva savremenih zemalja pokazala su da rana intervencija u porodici predstavlja savremeni oblik organizovane izvan institucionalne brige za decu sa autizmom koja je veoma uspešna u prevenciji institucionalizacije.

Jedan od delotvornijih programa rane intervencije za decu s pormećajima iz autističnog spektra je jedini verifikovan program, i to program Primenene analize ponašanja, ABA (Applied Behavior Analysis).
ABA je intenzivan program učenja, najčešće dece, koja se koristi za razvijanje mnogih veština (kognitivnih, socijalnih, motoričkih..). ABA pretpostavlja da je podučavanje proces promene ponašanja osobe, dakle ono ponašanje koje je na neki način bilo nagrađeno, pojavljivaće se češće.
Postupak podučavanja odvija se individualno. Progam je osmišljen u malim, merljivim jedinicama ponašanja na vrlo sistematičan način. Sve aktivnosti i željena ponašanja, od onih jednostavnih do onih složenih, raščlanjeni su u male korake. Kako bi dete dalo dobar odgovor/ napravilo nešto ispravno, pomaže mu se različitim tehnikama, od fizičkog vođenja do pokazivanja.
Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo pojačanje tj. nagradu kako bismo osigurali ponovno pojavljivanje tog ponašanja. Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti primarna (bombona, keks, čokolada..) ili sekundarna (igračka koju voli, socijalna pohvala..).

Svaka seansa učenja sastoji se od:

zadataka postavljenih u strukturiranoj okolini (za stolom) koji nazivamo podučavanje diskriminativnim nalozima i
podučavanja u prirodnoj okolini kada terapeut sledi inicijativu deteta i koristi je kao priliku za učenje.

Napredak deteta prati se kroz protokole svake seanse gde se beleži tačnost odgovara. Protokoli se zajedno sa svim programima na kojima se radi nalaze u knjizi deteta.
Karakteristike dobrog učenja diskriminativnim nalozima:

Raščlanjuje svaku veštinu / zadatak na najsitnije delove, podučava svaki deo intenzivno dok se ne svlada, omogućuje puno ponavljanja , nagrađuje tačan odgovor (ne dozvoljava se da dete pogreši), koristi različite tehnike pomoći detetu kako bi postiglo tačan odgovor.
Veštine usvojene u tako strukturiranim uslovima kasnije se prenose u svakodnevne situacije gde kroz ponavljanje dolazi do generalizacije uz smanjenje frustracije zbog nerazumevanja situacije i zahteva. ABA program bi se trebao sprovoditi najmanje 20-25 sati nedeljno. Za uspešnost savladavanja programa vrlo je važno da svi koji su u kontaktu s detetom dosledno provode principe ovog načina učenja.